Prosvetni glasnik

НАСТАВА Ћ КУЛТУРА

535

Данас су те борбе већ одавно легде; проФесори модерних језика сложшш су се о свима главним тачкама; чиста граматичка метода, по ко.јој се у гдавном предају живи језици у Србији и у наше дане, у Немачкој и Аустрији потпуно је напуштена, директна метода је опште примењена, и њени принципи су јасно утврђени. Стран језик учи се пре свега ради говора; отуда се неће предавати помоћу немачкога, но се од самог почетка служи Француским. И о граматици се води рачуна, разуме се; али она није више средиште наставе. Уз то, Француски се учи ради Францускога а не ради немачкога: отуда као природна посдедица, да ће се, што је више могуће прибегавати саставима на Француском, у свима видовима од најпростијих до најсложенијих на место превода са немачког на Францускп и са Француског па немачки, који сдуже као непрекидно поређење између страног и матерњег језика, и који ће се због тога ређе употребљавати. Најзад, дете треба најпре да говори, па тек онда да пише, и не сме да ради задатке, да се сдужи књигом док се није најпре у шкоди, усменим вежбањима, упознало мадо са Француским, док није чуло наставника да изговара и док није само понављало, Фразе из књиге. У Француској, програм прописује да се настава страних језика у седмом и осмом разреду гимназије врши једино на тим језицима, и да се чак у петом и шестом разреду текст објашњава само помоћу страннх језика; употреба Францускога допуштена је .једино да би се уверило да .је један текст правидно схваћен, ади и то само у петом и шестом разреду. У Немачкој и Аустрији мање су апсодутни; и нови аустријски програми, сасвим паметно, наређују да „у одноеима са ученицима и у настави, проФесор треба да се сдужи Француским колико може, а матерњим језиком колико је потребно. У сваком сдучају, он мора да се брине о томе да га разумеју сви ученици." Ево у којим се сдучајевима употребљује матерњи језик: најпре, сваки пут кад се на тај начин може добити времена: тако између остадога да би се објаснида мало тананија граматичка правида. Наставници се такође сдуже њиме за мање бистре ученике, кад је очигдедно да не разумеју какво важно објашњење. Матерњим језиком се исто тако објашњава смисао апстрактних израза, које је Бердицова метода узадуд покушавада да објасни већ познатим конкретним речима. С друге стране, матерњи језик је средство за контроду; помоћу њега се уверава да су ученици

нпи школама немачким (девет година). Цедокупан број недељних чаоова Фраипускога језпка у свима разредима пзноси 47 и у пруским вишим реалкама, 29 у пруским реалним гимназијама, 28 у аустријским реалкама, 22 у астријским реалним гпмназијама (21 у реФормним реадним гимназијама) и 20 у прускии гимназијама. просветни гласник , I кн>., 6 и 7 св„ 1911. 36