Prosvetni glasnik

712

ПРООВЕТНИ ГДАСНИК

сваког радног дана, па чак су и недеље н празници употребљавани не само за посећиваље цркве већ су и предавања држата из тумачења јеванђеља, катихизиса и других верских предмета, или је иредавато црквено пјеније и словенски језик. II то све није било давно. Ја нећу да се упуштам у далеку прошлост живота данашње наше народне школе већ ћу само да вас подсетим да има и међу нама који смо запамтили времена кад су се учила „општа зиања" и цеда математичка, Физичка и политичка геограФија целог ссета, и кад су се у читанкама налазили чланци „о душевном и телесном васпитању човека" и т. д. А знамо сви да има и данас људи који држе да је ова наша основна школа, оваква каква је, са 4 основна разреда, довољна за живот и да се у њој може за 4 године изучити све оно што треба човеку у животу. Кад се пре 7 година доносио данашњи закон о народним школама у Народној Скуиштини већина посланика била је противна обавезном шестогодишњем школовању у основној школи и изменилаје владин предлог, који је ово тражио, тако да рок учења у осиовној школи траје обавезно 4 године а пети и шести разред да се отварају „по могућству". Тим је документовано очито да и на најнадлежнијем месту постоји још традиција да се може за кратко време од 4 године натрпати у мале деч.је главе оно што ми матори можемо нојмити и савладати без обзира да ли ће то деца моћи поднети или не, и да ли ће то бити за децу од користи или не. Са развитком педагошке науке и њених помоћница психологије, хигијене, антропологије, Физиологије и др. наука данас су се почеле јављати у другом, културнијем, свету измене и реФорме у школском и васнитном систему. Данас се већ више води рачуна не само о дечјем духу него и о дечјем телу и здрављу, води се рачуна о дечјој духовној снази и обиму духовних моћи, води се рачуна не само о каквоћи наставног градива које се даје деци ради постигнућа васпитних циљева већ и о количини тога. градива, ступњима духовног развитка према којима се подешава то градиво, води се рачуна при давању тога градива о психолошким законима.и духовним процесима који се врше у духу детињем. Отуда су код европских народа, који су културнији од нас, као штосу: Французи, Немци, Енглези, Швеђани, Норвешци, Холанђани итд. пречишћенији појмови и о времену трајања општега школовања у нар. школама и о продулшом или даљем образовању омладине која је свршила основно школовање, и о стручним шгким и проФесионалним школама и о наставним плановима и програмима и о подели наставног времена. Код народа код којих је иедагогика јаче развијена него код нас, где се чине од толико година разна испитивања из области дечје