Prosvetni glasnik

104

БРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Створити ираве духове, закључује Голтије, духове који су једновремено снажни и нежни, способни да иосматрају, да размишљају, и, по потреби, да проналазе, ето у том лежи суштина која даје свуколику вредност знању". Раи1 Шес1ег§ап^, 1/Ес1иса1;10п. — т. Ба отаге бЛисаИоп — Раи1 СгаикЈег. — Прве речи нека су нам да је ова књига необично интересантна. Млади и одлични нисац, који нам је дао већ неколико дела, која су Академија Француска п Академија моралних и политичких наука у трп маха крунисале, пружа пам п овога пуга нотиун екснозс врло елегаптан и врло рочит, свега онога што се може рећн најбољега н најпаметнпјега о разлпчнпм деловнма васпитања којпм се добро руководи. Ма како да је задахнут модернпм духом, Голтије ииак нпје присталпца новачења. Остаје веран старој педагогпјп, оној коју је створнло постепепо пскуство векова. И доказ да ова педагогија пи у колико но заступа оно нрезпрање, које пеки имају црема њој, јесте и тај што се може наиисати овако одлична књига с многобројнпм цитатима, које пнсац иоткрепљује својпм личнпм погледпма. План како је цело дело израђено јесте један од најнростпјих и најјаснпјпх. Узалуд се пориче класпчно разлпковање трнју способности душинпх, што модерпа пснхологија проклпњо као Фаптоме, кад се на то пепрекидно враћа, за то што је згодно, потребно, и што одговара стварностп. Оно служи као оквир (З-аиШег-у. И доиста, носле једног одељка посвећеног васпнтању тела, он проучава једно за другим васпитање осећаја, васиитање иптелнгенцпје и напослетку оно које с разлогом сматра као најважнпје од свнју, а које је међутим највекма занемарено, васпитање воље. Занниајући сс овим разпим питањпма, наш ппсац налазп готово увек тачиу ознаку. Без сумње сама природа нредмета одводп га општим местима. Он и не мисли да их пзбегава већ нх освежава топлином стпла који је врложив п оригиналним опаскама које сам уплиће. Никад ОаиШег-у педостаје здрав суд н осеКај. Он на пример не приписује, као што се то често впди по каквим листовпма, одржавању и раздељивању награда недовољност резултата нашега народног васпитања. Он зна каква је вредност надметања да се подстакне ученичкп рад. Само се у једној тачки не слажемо с писцем а то је на оном мссту кад брани телесну казну. Узалуд му је што се позива на епглеске колеже, где је ова дисциплпна још у примени, где је опа угодна и учитељима и ђацима, .јер и тамо се почело бунити против ње с великом претњом. (тадпеЧ Сотрауге, 'еДисаЂеиг то<1егпе

1_е Уо1ите, лист за учитеље и учитељице, излази у Паризу сваке суботе. Директор Ји1еб Рауо^, Годишња дена 7 Ггсз. Нову годину излажења почиње 1 октобра. Год. ХХ1У, свеске 15., 16., 17. и 18. за јануар 1912 год. У овпм свескама су у главном ови чланци: Бр. 15. — Велика и мала отаџбина — од Е. СоМо! — У овом чланку ппсац с нравом пребацује онима којп немају правилне погледе шта је права отаџбпна сваком од нас. Он замера сваком ко сматра да му је отаџбина оно