Prosvetni glasnik
ЦРИКАЗИ И ОЦЕНЕ
105
место и крај у коме се родио. не водећи притом нимало рачуна и о осталим крајевима своје широке отаџбине. То нак чини те се појединци, рођени синовп Француске, ове праве ведике отаџбине, попреко погледају само зато што нису пореклом из истога краја, већ из разних крајева. Постављење учитељево — од Егаез<; Са1ћа1а — У овом чланку писац у облику козерије хоће да представи колико је тешка и смепша дужност појединог сеоског Француског учитеља, коме је допуштено да буде секретар у својој општини. Послови су у општини толики и тако нагомилани, да је немогућно, ако би требало урадити их како ваља, да их с тешком муком савладају десеторица људи. Један човек, коме је главни посао школски, на то не може ни мислити. Оигита места у аедагогији — Раи1 ВегпагЛ — Писац овога кратког чланка подсећа да има заједничких, општих прописа у свакој педагогпји, да су ти прописи и данас у важности, ма да су толико стари колико и здрав разум човечји; они су тако наивни ло свом изгледу, да се чине да сами собом предају сву своју садржину оном који их првицут чује. За пример наводи: дете треба да је активно; васпитати значи бирати; научити значи управитп, изазвати лични напор; школа треба да буде привлачна; треба ићи од познатог непознатоме, од конкретног апстрактном итд. итд. Завршује свој чланак речима: не треба се никако заморити, узпмајући и развијајући ове опште прописе. Сваки од наставника треба да се напрегне да открнје смисао свих оних општих прописа, и да их примењује са што више савршенства. То је интересантно истраживање и од врло великог интереса. Плодно морално васиитање — 1 ј . 8еуајо1 — Писац подсећа да треба употребити сваку згодну прилику, која није по програму школском за тај дан, да би се радило на моралном васпитању деце. Наводи за пример како је о задушницама говорио. својој деци о једном њиховом умрлом другу н о успеху који је том приликом нмао. Чланак завршава овим речима: на тај начпи, сваког тренутка дневни живот породични, школски или државни даје материјала за васпитање . . . Заснивајмо нашу моралну наставу на животу, да би била плодна и узбудљива. Кабалистички број .— 0-и5(;ау Гаикгаз — Научна шала која се састоји у томе да се одузимањем и сабирањем два броја добија увек 1089 (843 — 348 = 495 + 594 = 1089; 765 — 567 = 198 + 891 = 1089; 563 — 365 = 198 4- 891 = 1089). Зарад што бољег иосећивања школе — Један учитељ саопштава како је увек с пролећа састављао листу ђака, који су морали изостајати од школе зарад других домаћих послова, и како се тада сноразумевао с родитељима ђачким да и ти ученпци долазе у школу у друге сате, а не у оне редовне. То је имало успеха, те су му сви ђаци сваке године завршавалн разред и излазили на испит. На такво^ редовно долажење подстицао их је разним наградама. Учитељи у засеоцима — Е. ЈнНеп, инспектор — тражи да учитељ у засеоку ради на том и да уме да буде и да остане сељак, човек васпитан, окретан, искусан; добар учитељ како га не би окривљивали да је свој разред жртвовао; добар земљорадник како би сваког научио да следује његовим упуствима и саветима. Преглед штамие. Бр. 16. — Велика заблуда иочетком XX века. — Ји1е8 Рауо!; Члапак који се продужава кроз седам бројева, и који ћемо приказати кад буде завршен.