Prosvetni glasnik

прикази и оцене

Преглед штамае. Бр. 18. — Отаџбина и расн — Е. 6оћ1о1; — Од сних тамних страна које садржава у себи пдеја о отаџбини најопаснија је конФузија народности са расом. У том погледу код Француза .је прави изузетак ,,Француска је, вели писац, можда национална јединка најсолидније конституисана у целом свету. —- Треба ли да знам од које сам расе, па да знам да сам Француз? То ми никако неће рећи з;оја крв: срце мв то довику.је а савест ми то одобрава. Колико је ова натрнотска солидарност ко .ја уједињује срца и савести узвишенија достојанством и плодношћу зато што нрипада моралном и спиритуалном реду над оном солидарношћу нотпуно физиолошком расе. Прва је освојење слободе јер је створена колекхивна свест и аутономија. Друга је ропство. Стварање иолитиике јединице уништавањем етпичких груиа које су дуго биле преиреке то је иобеда духа над материјом'4 Три виле — Сћ. аћ <1ег НаМеп — износи слику једнога старога проФесора који већ по стоти пут на један исти начип поправља задатке својим ученицима. Уморан је, придрема му се и тада му се у сну појављују три виле: Меморија, Подстицање и Уобразиља. Свака од њих протестује што их је заборавио, и тражи категорички да о њима води рачуна. Разуме се да му је то задало грдних тешкоћа, али изгледа да га је време бпло прегазило. ; Треб а ли да се учи историја — Н. БЧеиЛге — Писац категорички тражи да се нсторија учи, само пе ио досадашњем систему. Тражи да се нрограм упрости и да се избаце многе и многе ситнпце, које су готово базначајне, и којима се досад поклањала врло велика пажња. Оиасно доба (од Капп МЈсћаеНз) — Егпез!; Са1ћа1а ■—. приказује ову најновију књигу и закључак му је: „да ова жена, јунакиња романа (од својих 42 или 43 године) показује свему свету некаквим цинизмом који се граничи несвесношћу провалију перверзности каква је њезина душа, коју зло вуче и која не покушава да нобегне", — Наиуштена од свију јунакиња ће живети сама и као тице иролазнице неће знати за милоте свога гнезда. . . Опасне године су прошле; јунакиња више и нома година. У овом су броју још два чланка: један о регулпсању пензија учитељских, и други из борбе иротив школе и цркве. Школски рад под редакцијом МЈГОППваи, пређашњег управитеља учитељске школе у Лдјону, сада инспектора основних школа. Моралне поуке: Сиољашња добра (Шта су сиољагања добра, последице лишења, како се прибављају спољашња добра); Поштовање свакчдашњег хлеба (Велики симбол, Расипање хлеба, Поштовање према хлебу код једног писца), Ред (Шта је ред?, Доброчинства реда, Ред у ноступцима); Економија (Шта је штедња, Главне побуде штедње, Да ли је једино сиротиња позвана да штеди?), Дцгови, страст ирема коцки. Расиаање (Расипачи и њихови луди трошкови, Последице расипања, Чпм сс то лечи); Грађанско и друштзено васпитање: Реиубликамска конститцција. — Слобода, — Једнакост, — Оатте араво гласа: дужност сваког грађанина да гласа; Уљудност и умешност у животу: Дете ван куће, на улици, у иосети, у шетњи, на иуту (на улпци, у посети, опасност кад се баца каменом, попашање на улици, у шетњи. на путу, покварепа деца); Франдуски језик: Елементарни течај : Речник : разни радови, кућа; Граматика: Лице и број код глагола. Изучавање садашњег времена; Са-