Prosvetni glasnik

106

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Престуа — Сћ. а1> (1ег НаИеп — изпосп један случај како је један учеиик који је пропао на матурском испиту двапут, кад га је полагао трећж пут украо нисмени задатак од свога. друга, како је тада испит положио а његов друг пропао. Агриколно васаитање у основној школи — 8аП1агс1 — износи шта је досад урађено на овом питању у Министарству просвете и саопштава да ће ускоро питање бити нзнесено и пред скупштину. Живи језици — Нешп боу — Писац изпоси шта се и колико досад постигло у изучавању живих језика по учитељским школама, и предлаже да се од сад тај иоеао поверава људима који имају дипломе за наставнике тих предмета тј. испитаним проФесорима. У исто доба предлаже посебне курсеве, за које би се нарочито плаћало. Неколико бројева из француског буџета за 1912. год. — Иопо^ — саопштава да се величина пензија попела од 62,573.000 динара у 1901 на 86,758 000 у 1912 год. Да је 1901 на пензије чиновника који припадају Министарству Просвете ишло 18,103.000, а да је та иста цифра у 1912 28,651.000. ' Добро иримером — Један млади разносач носи на свом бициклету ехргезз телеграм. Случајно падне и тешко се повреди по глави. Поново седа на бициклет, односи депешу коме је намењена, пада у постељу и умире од задобивене ране. Бр. 11. — Претераности — Раи1 Вегпагс! — говори како се претерује често с педагошкпм принципима, како се легне на новотарије илп се задржава на традицијама. Разуме се да осуђује и једно и друго а чланак завршава овако: трудимо се свим силама да унесемо у све разума; проблем који нам увек ваља решити у педагогији јесте проблем море. Шта да се ради ? — Егпез!; СаШа1а — саоиштава како му је један учитељ, који је одлнчно свршио школу пре три четири године, и био одличан наставник. рекао да више нншта не ради из простог разлога, што нема више чем да се нада. Могао би вели после 6 — 7 година иолагати испит за надзорника, али зар нпје већ доста испита нздржао? И иосле тога преовладало је Фаворизирање, које не да напред. Писац мисли да и овоме има лека. Исиити у основној школи —- 0 овом иитању је уредништво отворило анкету, и цо већпни одговора учнтеља као најпозванијих садашње исиите као никакве ваља што пре изменити. Уредништво напомиње да то питање има да реши специјална комисија вишег просветног савета, али зарад њенога оријентисања оно је и учинило ову анкету. Аероплан —- I,. 8еуајо1 — понавља оно да треба чинити одступања од пропнсаног програма, и користити се оним што често, преко дана, у животу наиђе, да се дсци објасне многе и многе ствари, као што је и овога дапа учинио један учитељ скренувши пажњу деци на аероплан који је пролетео. Употребио је прнлпку те им објаснио све што су она била у стању да схвате. Писмо — 6. Уаззе тражи да се деца још у осмој години уче како да пишу писма. О штедњи — Ј. Маззе!; — објашњава шта значи штедња н завршава овако: У главном, бнти богат не значи само иматп много новаца већ мало потреба, и права штедња састоји се нарочито у томе, да се друштву сачува оно што свак од нас створи и што је створила људска пндустрија и да се уштедн свакоме време и патња.