Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

225

ие мсже објашњаватн: иобожност или безбожност. Свака мисао, сваки систем мисли, свако осећање и сваки скуи осећања, свака страст која умањује у нама ираведне обзире ирема стварима и живим бићпма јесте бозбожна. Њихово дејство мора бити разорно и убитачно. На иротив. свака идеја и свако осећање које повећава и нотхрању.је у нама познавање вредности бпћа ствари и света, јесу у самој својој суштини побожни, дакле спасоноснп, добри за све, творци добра и живота. То дравило нема изузетка. Основна. сила дата је као наслов четвртој глави. Та основна сила јесте човечиј а енергија.. Без ње не би било нпти бн могло биги напретка и живота. И баш од тога недостатка пати наша генерација. Смањивање енергије јесте органска болест која не нрашта. Хтети или ароиасти то је дилема коју нпко не може избећи. Како се могу сложити ти Факти са идеалом гомиле наших савременика. којн је што мање наиора ? Никако, они се узајамно потиру. Ово ће убити оно као што каже Иго. Ако желимо себи добра, не треба желети живот сувише лак. И ако волимо своју децу, немојмо их склањати ни од мука ни од тешкоћа. Ако им сувпше жваћемо храну, поиспадаће нм зубн: ако их сувише дуго носимо, осушиће им се ноге. Ми смо умножили елементе матерпјалног опстанка, обогатили пијаце намнрннцама негда непознатим а наше програме пространим знањем — а кроз све земље нде од уста до уста жалба: ми немамо људи. А људи су потребни за све и свуда, они се ничим не могу заменити, кад њпх нема, ничега нема. Пета глава — Бог — доказује да нравих атеиста п нема, да сваки мора вероватп у нешто. Постојати, вели писац, значи бити доказ да има неко безгранично Биће из кога постају сва остала; п тај доказ нико не може уииштнти, чак и ако покуша да сам себе уништи. У шестој глави — 0 Генију — ноставља разлику нзмеђу талента и генија. на, не потцењујући и истичући велику важност генија, вели да за себе и своју земљу више треба желети да се општи ниво подигне п маса постане боља, но генијалне људе; јер је у !оме мудрост, а п правда. Идеал је наслов у седмој глави. Писац га овако деФинише : Идеал је скуп онога што нас највише очарава. Он хвата свакога човека и нривлачи га к себи. Од његовога квалитета зависп квалитет наше егзистенције. Кад идеал онада, сва човечанска дела прате га у паду. Сваки човек има свој идеал, сваки без разлике; о томе се можемо уверити простим посматрањем људи око себе. И сваки је готов дати све за свој ндеал : порочан за иорок, пнјаница за пиће, као год и мученик за веру п научник за науку. Идеал је наша звезда водиља. Ми данас болујемо ол. тога што је наш идеал сувише вулгаран, наше амбицпје сувише ситне. Човечансгвује потребан један леп и илеменит идеал. достојан н.ега н његове судбине. Осма глава говори 0 Хероизму. Пошто је деФичисао хероизам и изнео шта све он обухвата, нстиче велику потребу, нарочито за омладину, да сп буди дивљење према њему, јер се тиме јача наше морално здравље, постајемо бол.и. У томе лежи, вели писац на завршетку главе боља будућност. Пошто је у глави деветој која носи назив Поезиј а, наиравпо једно нељубазно иоређење између позитивних људи, којн негирају поезију п не умеју да уживају у њој, и говеда која, у нролеће, на ливади обасјаној сундем траже само храну, иисац с разлогом вели: Ми нпкад нећемо потпуно знати шта је поезија, али је довољно да ње нема у нечему, иа да се одмах осети