Prosvetni glasnik

ПРОСВБТПП гллснпк

да нема онога што је најважније. Човечанство лжчи на дево.јчпце, којима је лутка нотребна и које лудују за прпчама. Еао год што се дуго није зпало за ваздух и његову улогу, Јер он нпје ни видљив нити довољночврст да га опазимо чулима. тако је и са иоезијом. И она је као ваздух који човечапство удише. Одузмите поезију људскоме животу, па ћете убрзо имати нред собом појаве атомије, анемнјс, тровања, изнемоглости. Поезија даје ираву вредност свему што постоји. Да је Васељена она машина о којој говорп беотски реализам, зашто би цвет био леп ? Чему би служиле коврчице на детињој глави?... Зашто би и еам бол био увпјен грацпјом, а смрт обучена у величанственост? Поезија ће требати увек, свачему и свакоме, у радости п жалостп, на домаћем огњишту и у друштву, у оделу и стану, у раду и уживању, у обичајнма, доктринама и установама, у свима нашим мислииа п свима делима. Пожртвовањв — глава десета — почиње овако: једпа од нмјузбудљивијих поука дата човечапској логици страховптим током ствари, јесте да се свет држи силама које нам се чине контрадикторне. Те су контрадикцпје тако уткане у суштину саму. да ми пмамо нејасну слутњу о некој впшој кохезпјп. Једна од најважнијих контрадикцп.ја јесте она између законитог п неопходног самољубља н потребног пожртвовања. Човек је сам себи цента.р свега. Ако он нема вредности у својпм очима, за њега се губп и сама основа свпх других вредности. Сва наша осећања према другоме истичу из тога. Принцпп солидарности Формулпше се овако: Љуби ближњега свога као себе самога. Дакле самол.убл1в је полазна тачка љубави нрема ближњему. Ко не воли себе, не може волети ни ближњега; ко не иоштује себе, не може ни другога: ко не верује у себе, не верује ни у другога. То су Фактп узетп из искуства, темељ који држ.и зграду друштвених односа. Хтео не хтео, човек може нознавати, мерити, мрзети и тражити само пре.ма самоме себи. Али ево контрадикције, болне и нлодне. Ако човек хоће све да сведе на себе, све да употреби за своју искључиву срећу, он сам себе уништава и нропада. Христос је казао и нроживео ову изреку: Онај који воли свој живот, изгубиКе га; онај који га даје, сиашпе га. Ова истина гради ореол свима познатим и непознатим мученицнма, свима који су се, мало или много, жртвовали за човечанство из љубави, да би мало впше среће, цравде и слободе владало над њиховим гробовима. Човечанство дугује за све што има онима који су се умели жртвоватн. Пожртвовање је сила. Њему треба учити све генерације. Колико вреди човек? Онолико колико даје од себе. Он губи од своје вредности тачно онолико колико хоће да задржн само за себе. Како да се испуне шанчеви пред којима се устеже и застаје Напредак? Ускачућп у њих и собом нравећи мостове за последнике. Како да одржпмо у животу слободу, правду, истину? Жртвујући се за. њих. Глава једанаеста носи назив: Владавина. По цисцу најбоља је владавина она која постизава максимум реда минимумом принуда, она која највише утиче а најмање се осећа. Основни закони човечијег друштва су увек исти. Свака владавина која их ноштује, добра је. Детињски је мислити да облик владавине може сам собом компромитовати или гарантовати основна друштвена добра. Све зависи од људи који владају и којима се влада.