Prosvetni glasnik

164

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кдањање, утаивост пуну Формалности и оскудиду грациозности и елегандије? Очевидно је да тако пише само пријатељ, и већ поменути берлииски проФесор Рихард Мајер свакако нема право кад вели да је Сталова прва која је позпавада Немце, а да је тек Карлајл био први који их је волео. 92 Не, Сталова је не само познавала Немце, већ им је била и пријатељ, али пријатељ који о њима има лепо митпљење, те отворено казује њихове мане, верујући да им тиме неће шкодити. На основу замерака које је учинила, Сталова предлаже Немцима и извесне поправке, документујући на тај начин још једном своје нријатељство. Она на крају једанаесте главе у својој књизи износи доста опширно чему би се сви Немци могли научити од Француза: „требало би да науче од Француза да се показују мање раздражљиви у ситним приликама да би сачували сву евоју снагу за крупне; требало би да науче од Француза да не бркају тврдоглавство са енергијом, суровост са одлучношћу; тако исто би требало, кад су већ способни да потпуно жртвују свој живот, да га не проводе у ситницама као сићушне и иедантне личности, што не би себи допустио право егоизам; требало би, најзад, да они из саме вештине разговора црпу навику да у своје књиге уносе ону јасност која би их ставила на домак што већег броја, она.ј таленат скраћивања што су га пре пронашли народи који се забављају но народи који раде, и оно поштовање према извесним конвенцијама које не изискује да сежртвује природа, већ да се смотрено употреби машта". 93 Поправке које Сталова предлаже Немцима нису, као што се види, ни иезнатне ни малобројне, и, што је још важније, нису ни неумесне. Као и замерке, оне се износе на начин посве деликатан, без увреде за немачки народни понос, и нарочито са више обзира но замерке и поправке које су учињене и предложене Французима. Нов доказ о пријатељским оеећајима госпође Сталове према Немцима. Па ипак. између ње и Карлајла постоји у односу према Немцима осетна разлика. Да би се разумело зашто Рихард Мајер само за њега каже да је- први велики странац који је „волео" Немце. треба одмах рећи да је један цео његов онширан оглед из 1827 године 94 само систематска и одушевљена одбрана Немаца и њихове књижевности. Он то показује од самога почетка. Већ \водни део тога огледа, који носи наслов: „Стање Немачке Књижевности", 95 показује врло много оштрине према поступку раније поменутог Француског језуите Воићоиг8'а: „Од прилике нре једнога века", вели Карлајл, „Реге Воићоигз је поставио себи духовито питање: 8г ип АИетапд, реиГ пуогг Ие ГезргИ ? 92 Меуег: Беи^всће ОћагаИеге. Стр, 38. 93 Бе ГА11еша§пе, стр. 68. 34 Саг1у1е: СгШса1 ап<1 пшсеПапеоив Еазаув. св. I, стр. 23—73. 9 " 8Ше о!' (Јегтап 1л1егаи1ге.