Prosvetni glasnik

212

ПР0СВЕ1НП ГЛАСНИК

Н<ародне школе, оне које треба начинити школама моделима, треба да имају најбоље учитеље, и треба учинити и принети врло много жртава, па да те школе таквим учитељима буду и снабдевене. У народпе школе треба подједнако примати како богаташку тако и сиромашну децу. У свакој држави треба што је могућно више избегавати отварање ириватних школа, разуме се основних, а ако их има треба што пре порадити да их сасвим нестане. Уместо што бисмо установљавањем и одржавањем таквпх школа делили класе једну од другу, нанротив треба их сједињавати, да би што пре научиле да се кознају и узајамно поштују. Чем треба добар учитељ да учи своју децу? На који ће их начнн учити? Чем треба да циљају његова предавања? То су оне три прве и главне ствари које сваки учитељ ваља да зна. Ес1\уаг<1 Вгота, један од првих васпптача XIX века поставља као основно педагошко правило: Дете треба, иошто иото, заинтересовати за. стеар. Треба поштовати индивидуалност дечју, треба је одржавати и развијати. Вештина васпптавања састоји се у томе да помогнемо детету да изрази оно што осећа, а нпкако да му натуримо туђе мишљење. Тешкоћа да се развије индивидуалност код педесеторо или шездесеторо деце, колико их обично има у једном разреду, нпје за учитеља несавладљива, само ако се томе посветп. Он може а и треба да помогне сваком детету да буде своје ја, да помогне најлеиши и најбољи део његов, да то буде увек, да гледа сво.јим очима, да слугаа својим ушима, да се Д |,жи на својим рођеним ногама и да мисли својим духом. Васпитавање треба да нретходи инструкцији, јер циљ васпитавању састоји се у слободи мишљења и слободи рада. Цицерон је рекао: „Васпитавању је циљ да се навикне дете да рачуна само на само себе, да разликује своје најузвишеније мисли од оннх најнижих, да употребљава своје иодобности спочетка плашљиве, док не добију моћи и снаге, да га научп да само себе помаже све до онога дана кога ће престатп битп потчнњено и кога ће постати добротвор". Нарочито је у демократским земљама нотребна ова слобода мпшљења, јер она је нераздвојни чинилац за стварање грађана. Грађанске поуке већ Фигуришу у програмима многих школа, па да би ово имало свога дејства треба избегаватп рђаве примере. И овде као и свуда па другом месту прпмер треба да долази озго. Ес1. — т. Четрнаеста годишња екупштина уједињења родитеља за народно васпитање — Ово уједпњење чији је службенн лист Тће Рагеи^з' Кедлетс држало је своју четрнаесту годпшњт скупштину јула месеца прошле године. Усвојена девиза .је овога уједињења : „васпитање је прицремање доброг грађаннна". На овој скуиштинп одржана су ова предавања Дете и улица као васиитач, Изучавање историје и формација доброг грађанина, Јединство народа, Дух дисциилине, Нервна равнотежа, Васиитпа вредност .. ЗсоиИп^-а". Уједињење родитеља за народно васпптање испуњава сво.ју улогу коју је изабрало иеобично лепо; оно васпитању чинп знатних услуга — доводећи у додпр родитеље с модерним идејама и помажући, нропагандом врло добро смишљоном и организованом, успеху ових ндеја за највеће добро скорашњих генерација. Е<}. — т. —