Prosvetni glasnik

НАС1АВА Н КУЛТУРА

379

1. Од каквог су моралног утицаја школске штедионице на ученике? 2. Еакве су оаажене зле аоследице од оснивања школских штедионица? На та питања стигло је много одговара. Разуме се да се овде не могу изнети сви одговори, али биће, без поговора, корисно да овде неке саопштим. Свештеник Шустер из Хомбрехтикона (Цирих) пише: „Што се тиче моралнога утицаја од школских штедионица, ја нисам ни најмање зло опазио. Нисам никад у деце приметио да се услед штедље развија саможивост или грамзивост или што томе слично. Напротив, ја сматрам за највећу корист ако се дете у раним својим годинама навикава да оно мало новаца што добије не утроши у лудо на посластице или глупости; него се за времена навикава на штедљивост и на буђеве осећаја о својој рођеној будућности. Један део наших ученика тако је с вољом и збиљом прихватио штедњу, да су многи за неколико година уштедили себи толико, колико им.је било иотребно за све око конФирмације, а други чак осигурали себи живот као будући шегрти". Учитељ Чуди у Швандену (Гдарус) поднео је овај извештај: _Овде се све чудило овом литању: Да ли су онажене какве зле последице од школских штедионица ? Овде свеживо верује да су школске штедионице у опште врло корисне. Наши ученици, заједно са својим родитељима, врло се радују кад на крају школске године виде како су њихове незнатне штедње за годину дана нарасле на лепе сумице. Та радост је овде тако општа, да у њој уживамо и ми учитељи и скоро цело наше место. Мора бити да има места у којима су се показале и неке зле последице од штедионица, кад нас ви онако питате. С тога Вае молимо, да нам саопштите која су то места и какве су зле последпце опазили ти људи од тако лепе и корисне установе". Учитељ Мерц у Беинвиљу (Аргау) пише: .Од како је у мојој школи заведена штедионица, моји ученици навикли су се да више не бапају у лудо новац, него сви штеде. Дечаци, кад изађу из школе, они остају и даље чланови наше штедиоиице и редовно улажу." Свештеник Штрасер (Берн) вели: „Наша школска штедионица иије стара, али ,ја сам већ опазио њен благотворан утицај. Деца више не траће у лудо новац који добијају, него га доносе штедионици са врло великим уживањем. Али школска штедионица врло лепо утиче и на родитеље. Деца су постала питомија према родитељима, да би од њкх добила 5, 10 или 20 пара, које одмах доносе штедионици. Па и локлони које деца добијају о новој години или од својих кумова доносе се право штедионици и тај новац остаје лично детету. Међутим, пређе тај се новац трошио у кући и деца од њега нису имала ни-