Prosvetni glasnik
380
ПРОСВЕТНЖ Г.1АСНИК
какве користи. — Од каквих злих последица до сад се није иишта оназило. Наши ученици нису постали ни саможиви, ни тврдице, ни у опште грамзиви. Ми смо нашли пута и начина, те у нас деца и не покушавају да дођу до новца за штедионицу на недопуштен начин. Треба само сваки улог, који деца донесу забележити засебно у књижицу, па ће родитељи вазда бити у могућности да контролишу своју децу колнко су кад уложили и знаће да ли су ти улози потекли из поклона и чиста извора. Зла воља у ученика неће се опазити, ако се при примању улога поступа с тактом, који је учитељу, тако рећи, у крви. Све зависи од наставника." Бито, учитељ у Орон — Ла — Виљу (Вад) одговара: „Наша школска штедионица постоји тек 18 месеца, с тога је рано да овде саопштим коначно мишљење. Али за то кратко време опазио сам, да се моји ученици радују и труде да коју пару заслуже, те да је донесу штедионици. Они с вољом и преданошћу штеде. Зде последице од ове установе видеће само онај, који то нарочито по сваку цену хоће да види. Говорило се да ће школске штедионице у ученика нробудити тврдичлук, саможивост, да ће оне чак и антидемократски утицати; али ио моме мишљењу установа школских штедионица најкориснија је установа каква се само замислити може*. Рено, учитељ у Шо-Де-Фонду пише: „Овде је школска штедионица основана у марту 1875. године и ја сам имао често прилике да констатујем њену велику корист. Многи су ме родитељи уверавали. да су их мале уштеђевине њихове деце често извукле из какве моменталне неприлике, а штедња им није тешко падала. Штедљивост деце прелазила је и на родитеље. Ево за то примера. Ми овде имамо кредитни завод за узајамно потпомагање радника, који је основан 1873. године, који је после оснивања школске штедионице имао 650 улагача међу одраслима и 450 међу малолетнима. Какве год зле последице од школске штедионице нисам опазио". Маршан, учитељ у Домбресону (Најнбург) пише: „Наше прилике биле су у почетку незнатне, али су оне вределе нашега труда. 0, колике су ми радости чинили наши мали улагачи! Ја сам опазио на њиховом лицу како бивају озбиљнији и зрелији. И кад су стајали преда мном са својим улозима, чинило ми се као да им из очију читам њихову мисао којом се у том тренутку баве, а та је: да једва чекају кад ће доћи време да се својим сопственим трудом стану кретати у свету". Хајнард, учитељ у Хотриву (Најнбург) јавља: „Морални утицај| На место пређашњег безкорисног трошења, јавља се силна воља за мале штедње. Многи родитељи, па чак и они, који за себе нису штедили и не штеде, то с вољом чине за своју децу. За будућност ула-