Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРБТАЊЕ

391

да један човек не може стићи на све стране. Препоручио је зато место Словенца Фрању Ерјавца. Ботаничко одељење предао је тадагпњем проФесору др. Бохеславу Јиришу. Хербар и ботаничке књиге на. тај начин пређоше на универзитет. Од 1875 год. Брусини је остадо у Музеју само зоолошко одељење. Од тада се он посвети своме најмилијем предмету, само зоологији. Може се рећи да је Брусина зоолошки одељак Народног Музеја управо из основа створио. Дотле су збирке биле у повоју. Тако исто и стручна књижница. Потреба је била преуредити Народни Музеј. И то је постигао. Закон о уређењу Музеја потврђен је 1878 године. Други дан по положеној заклетви Ерјавец се захвали па понуђеној катедри и Брусина се одлучи и прими за проФесора зоологије 1876 год., где је, поред управе зоолошким одељком у Музеју, остао све до 1909 године, када је — не нашавши на меродавном месту потребне предусретљивости и разумевања — потражио и добио пензију после 34 годишњег марљивог и интензивног рада. Повукавши се у мир, пок. проФ. Брусина није престао радити све тако рећи до последњег часа свога живота. 0 последњој години његова живота, захваљујући предустретљивости његове супруге, добио сам ове податке. Месеца јуна 1907 год. оде у Болоњу да суделује 200 годишњици Алдровандијевој. Примише га веома свечано, а говор, који је том приликом држао, праћен је великим одобравањем. Из Болоње нође са супругом у Рим, где остаде месец дана, разматрајући у првом реду уређења и збирке јестаственичких музеја и завода. Дошавши у Млетке не пропусти прилику а да не сакупи доста мекушаца по лагунама млетачким и по областима Дида. Затим пође у Далмацију, где је чинио разне излете, парочито у задарско.ј околини. На Вељем Рату нашао је веома лепих ствари и тиме своју приватну збирку обогатио. Месеца децембра пређе опет са сунругом у заселак СазШ ЕеггеН близу града Јакина (Апсопа) на имање свога интимног пријатеља Пере Будманија, да онде проведе божићне нразнике. Но чим стиже овамо иојави се болест — добио је рака у јетрима — коју није могао преболети. У Кастел Феретију остао ,је два месеца. Чим је болест мало поиустила врати се у Загреб, но ту за мање од три месеца тешке муке склони очи за увек 21 (8) маја 1908 године, оставивши иосле себе супругу Егину и сина Бранимира. перовођу Финанциске прокуратуре. Дугу болест и тешке муке сносио је мушком трпељивошћу. Мирно је говорио о смрти. С весељем је примао посете пријатеља својих, тако да се сваки чудио како га дуги разговори с њима не умарају. То је, у најкраћим нотезима. живот и службена каријера пок. С. Брусине.