Prosvetni glasnik

•392

НРОСВЕТНИ Г.1АСНПК

За својега века по.к. Брусина је радио и урадио врло миого. Од године 1865, кад се први пут јавио у свет публикацијом СопсћуИе Ла1та^е теЛИе, у часопису бечког зоолошко-ботаничког друштва, па до смрти објавио је преко 100 дела, расправа и чланака, који су писани на хрватском, талијанском, Француском, немачком н енгдеском језику, а штампана су нешто у Загребу, а нешто у остадој Европи, као у Бечу, Паризу, Бриселу, Пизи, Задру, Београду, Франкфурту на Мајни, Берлину, Грацу, Москви, Мљецима итд. Још као дечко стао се интересовати за природне науке, за што су му врло често приговаради родитељи и рођаци, бојећи се да га не одврате од гимназиских наука. Но та наклоност расла је у њему све више и више и особитом љубављу он је посветио цео свој живот науци. Радећи у Бечу код пок. М. Хернеса, као добровољни помоћник, овај му је видећи његову вредноћу и преданост послу, понудио место помоћника и поклонио своје велико дедо о фосилним мекцшцима бечког гејоцијарног басена. Таквој ласкавој нонуди није се могао одазвати Брусина, јер му је унраво у то време умро његов обожавани отац, те се морао, због незгодних домаћих прилика, вратити у свој родни крај. Од доласка у Загреб датира се Брусинин темељити и велики рад. Писао је, као што је поменуто, много и о разним групама животиња; али тежиште његова рада пада на малакозоологију, са које.је прешао на проучавање младотерцијарних мекушаца најпре у околини Загреба а доциије и из других крајева Хрватске, Славоније, Далмације, Србије, Босне и Херцеговине, Угарске и Бугареке. На пољу малаколошком успео је да постане у свету чувен. тако да се о његово сарадниттво отимала многа стручна друштва у Евроии. Највећа заслуга иок. Брусине пада на рад у зоолошком одељку загребачког Музеја, којије он, какоје речено, створио и успео да уздигне на светски глас. Док је уредио и прибавио све што треба имао се борити са великим тешкоћама; али их је он својски издржао. Имао је тешке борбе — како сам у својој аутобиграфији вели — око просторија, за ормане, за библиотеку, борбе, која му је често нричињавала великих тешкоћа. Појимајући велики значај ове културне установе, он је у свакој прилици говорио о њој: са катедре, у Академији Наука, на улици, у друштву пријатеља, познаника и претпостављених, као и у многим популарним часописима и др. листовима. Успех је најзад био велики. Кад је на дужност у Музеј ступио није застао готово ништа. Тако нпр. библиотека је 1868 год, у зоолошком одељку имала само три књиге од научне вредности: Росмеслерово малаколошко дело, застарелу Бремову орнитологију и неколико свезака Фричове европске орнитологије. То је било све. Данас зоолошка књижница броји стогтинама стручних дела, од којих ваља истаћи огромно дело о мекушцима у Мартини-Хемницовом зборнику, Дресерову орнитологију итд.