Prosvetni glasnik

394

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

проучава на посе природне одношаје Далмације, Хрватске и Славоније,. обзирући се такође на цијели славенски југ и да шири и да популарише јестаственичке науке у хрватском народу". Да би те циљеве постигло, друштво пздаје 01а8п1к, држи јавна предавања, предузима научне излете изван Загреба. Друштво постоји преко двадесет година. Десетак је година уредник Гл асника и председник друштва био непрекидно сам Брусина. У Гласнику је објављено мноштво прилога за иознавање земље, а разменом и везама са разним Академијама и сличним друштвима иовеЛана је јако стручна библиотека у Загребу.. Да је постигнуто само ово последње, па је тиме довољно оправдана потреба овакве једне корпорације. Дужност ми је на овом месту скренути Вам пажњу и на услуге и помоћ, које је пок. Брусина указивао Музеју Сриске Земље, а у времену кад су полагани темељи ове културне тековине наше. Тиме ћу се одужити сени незаборављенога музејскога пријатеља, а надам се да ће и већину од Вас заннмати да чујете неке до сад необјављене податке у том погледу. Остављајући на страну помоћ у стручним књигама, које је слао Музеју, одредбе и ревизију послатих објеката пок. Брусина и иоред својих великих послова — био је увек готов ставити на расположење своје дугогодишње и стручно искуство и указати на најкраће путове и најпробитачније начине, како треба да се ова установа одмах с почетка постави, ако жели да постигне успехе у своме раду. Тако, умољен да да мишљење о пројекту за закон о Музеју Српске Земље, што га је и^радио Музејски Одбор, он је 22 ма.ја 1905 године овако одговорио: „Прије 4—5 год. јавио сам путем новина, да ћу штампати повјест Народног Музеја у Загребу, ако се пријави довољан број предбројника. Одзив је наравно био веома слаб, те сам и ову радњу одложио, као што сам и многе друге одложити морао. Да потанко одговорим на Ваше питање, морао би ту повјест написати, док ми је заиста тешко наћи времена и за ово што ћу Вам укратко казати. Велика је заслуга Рачкога и његових сурадника што су израдили, да се Музеј — што су га негђе 1845 г<3д. утемељили „Илирци" - ирогласи земаљским заводом. То је и учињено законом од 1866. године. Међутим нијесу добро учинили, што су Музеј потчинили „Југослав. Академији", јер је тако између стручне Управе музејалног особља и административне владе, била једна сувишна посредна институција, тј. академички одбор за Управу Музеја, у ком су сједили Д-р П. Матковић и др., који су једва имали појма о археологији, а нијесу ни марили, ни знали, која је задаћа природописаца. Иза отварања свеучилишта требало је скрбити и за природописне збирке. С једне стране и опет услијед несхваћања, с друге стране из Финанцијалних разлога одлучено је, да нпр. Музеј има „слу-