Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КГЕТАЊЕ 39 3

итд. Његовим настојавањем набављене су за Музеј ентомолошке збирке Формастинија, Ш.хосера и Гајгета, малокодотке збирке Ервајца, Хеберта, Кучига, Кузмића, Шмита итд. Загребачки Музеј има најбољу и најпотпунију малако.шшку збирку за Аустро-Угарску и за Јадранско Море, као што је и орнитолонгка колекција прва локална збирка монархије са близу 3000 монтираних птица. Због ових збирака и збирке терцијарних мекушаца (која је по смрги Брусининој пренета у геолошко одељење) страни се свет почео јако интересовати загребачким музејем. У Загреб су долазили да виде и проуче те збирке многи чувени стручњаци, као ЏеФрејс, Чузи, Фридл, Коста, Ориони дељи Оди, Хорват, Мадрас, Ра.јзер, Андрусов, Богданов, Фрич, Фухс, Дресер, СтеФанеску итд. Неки су се од њих и дуже времена задржавали. ~ Овде ми згодно долази да поменем и једну успомену из Бечкога Музеја, где сам, поред послова у палеонтолошком институту, обрађивао терцијарну Фауну из Србије и из Гргетега у Срему. Бечки специ.јалиста и директор геолошког завода, Т. Фукс, обилазећи једнога дана да види шта радим, рећи ћс ми: „Ја не знам, госнодине проФесоре, какве још послове радите у Бечу и какве обавезе имате према Вашем Министарству, али за млађи терцијар и терцијарне збирке, нисте се морали мучити и трошити долазећи у Беч, код вашега Брусине и његових збирака у Загребу". И нисам се преварио, привативши савех Фуксов, кад сам друге године добио одобрење да могу наставити своје стручне студије у Загребу. Рад у тамошњем Музеју остаће ми увек у најнријатнијој усиомени, а стручне савете и упуте, помоћ и услуге, сада већ поко.јног пријатеља, ја нећу никад заборавити! Уноредо са стварањем места за рад, пок. Брусина се, од самог почетка сво.је научне каријере, старао да створи и удружи стручне раднике. Оснивање хрватског јестаственичког друштва поглавито је његова заслуга. Још 1868 год. кад је предузео управу у Музеју, почео је радити на остварању ове идеје; али у томе одмах није усиео. Мисао пак ту није никако напуштао. Заступао ју је, са младићским полетом и заносом, у разним чланцчма и нубликацијама сво.јим од којих истичем: IV ага^оз1о^пе сгИсе (у Еас1-у 1874), Рпго<1оз1оупе гнаповИ озоШо 2оо1о§1ске и паз (Кас1, 1876) и у једном нопуларном спису о птицама (који .је објављен у загребачком УЈепси 1884 год.). Бреме ми не допушта да се дуже задржавам на овоме истрајном послу, где се Бру«ина увек истиче не само као добар иознавалац научних потреба, већ и као велики хрватски патриота. Оне који се интересују овим нредметом, упућујем на његов рад у I књ. (Лазшка ћгтаГ пагатоз1от. 4гив1;та под насловом: 0 ностаику хрватскаг наравословног друштва (2а§тећ 1886. год.). Тих, ненрекидан и истрајан рад најзад је и у овом правцу уродио плодом. 1875 оснива се у Загребу хрватско јестаетвеничко друштво са задатком: в да унапређује наравословне знаности у онће и да