Prosvetni glasnik

472

ПГОСВЕИШ ГЛАСНИК

каха у Земуну, којн је сем горе показанога иредао Управи Народие Библиотеке књига. које ће, као поклон, бити иослане некој од Јашшх Библиотека у унутрашњоети Србије.

II Годишња дрх а вна дотација и њена употреба. Државним Буџетом за 1911 год. Народна Бпблиотека добила је на име трогакова за огрев и канцеларијске потребе, за набавку књига н свих других предмета, за повез неповезаних књига, часописа н новина које већ постоје у Библиотеци и за нове, и за осигурање њене имовине од пожара. 20.861.00 дин. Од ове своте утрошено је у току 1911 год.: на огрев п канцеларијске потребе .... 2.536.58 „ на куновину књига н других предмета. са рукописима 11.519.16 ' „ на повез књнга, часописа и новина • • • 5.091.65 „ на осигурање библиотечке изшвине од пожара 861.00 ., Неугрошено и враћено Главно.ј Државпој • Благајпици • • • 852.61 „ Свега 20.861.00 дин.

Као што је горе наглашепо, Управа Нар. Бпблиотеке мора се ограничити у извршењу одредаба чл. 2 Закона о Нар. Библиотеци из два разлога: што нема простора за смештај предмета и што нема довољно новчаних средстава. Нрави узрок јесте онај првп. Новчаних средстава било би и нема сумње да би Браљевска Влада дала Нар. Библиотеци внше новчаних средстава, али Унрава Нар. Библиотеке имајући на уму да нема где поставптн велику количину предмета, ограничавала се на скромну своту од 20.00 дпн. за набавку и повез књига и других предмета. За последњих десет година ни .једном та свота није нрекорачена нити је тражено њено новећање. Шта више ни опа ни.је трошепа сва: крајем прошле године враћено је Главној Држ. Благајници 2205 дин., а ове год. 852.61 днн., као уштеда из парт. 63 поз. 3 Државног Буџета. Дакле, п 1911, као и ранијих двеју година, невоља је нагнала Управу Народне Библиотеке да нрави уштеде тамо где би се то, у редовним и новољним приликама за развој Нар. Библиотеке, сматрало кривицом према овој установн.

III Рад у Народиој Виб^шотеци у то^у 1911 гол. Рад у Нар. Библиотецн у току 1911 год. био је у оним истим границама и правцима како је вршен п носледњих година. То је отправљање текућпх нослова, који су нобројанп у извештају за 1908 год. 0 предузимању нових послова у Нар. Библиотеци н о извођењу досадашњих у већим размерама не може бити речи све док се не решп пнтање библиотечких локала, док се не добије нарочпта зграда за Библиотеку, која ће одговарати њеним потребама и задатку. Тек кад се реши то питање и када у вези с њим буде решено пптање о повећању броја особља спремног за рад у Биб-