Prosvetni glasnik

32*

СЛУЖБЕНИ део

473

-шотеци. може се цриступити повим посдовима, који ћо бити нови ирема томе што се досад радило, међутим спадајт у делокруг редовног рада по библиотекама. 0 многил од тих послова, који чекају особље у Народној Бнблиотеци, чим се буду створиле погодбе за рад, писао сам у досадашњим годишњим извештајпма. Враћати се на та пнтања, лонова писати о њима и истицати њихов значај, мислим да није потребно. Ја ћу, дакле, прећи преко њих не пропуштајући, међутим, прилику да напоменем да ће сва та питања, са другима која су резултат туђег библиотекарског проучавања и нашег искуства са српском књигом — која са библиотекарског гледишта има посебних одлика сачињавати ирограм рада Народне Бнблиотеке прп повољнијим погодбама за њен развнтак, и за правилно пзврпгавање њених задатака. Док пак не буде тога. отправљаће се текућп нослови, али пе само они о којима је било рети у извештају за 1908 год. него и други којима се иде на то да се у Библиотеци на боље измени што није добро и да се поправљају погрешке ранијега рада, како би се прибрало што више материјала, и олакшао и упростио рад на преуређењу Нар. Библиотеке, чим за то наступе повољне прилике. При том отправљању текућих послова, који ее сваког дана све више развијају, добија се све влпге доказа да је у Народној Библиотеци иногим стварима постављеп погрешаи основ, да су многи послови погрешно схваћани и непотпуно вршени, посматрајући ову установу са гледишта које је п раније вредело и на које се поставио законодавац доносећн закон о њој 1901 године. Тако на пр. у том отправљању текућих послова за Управу Нар. Библиотеке није ни ситно питање нитп мали пос;!о: да ли ће Народна Библиотека представљати што веће стовариште књпга уопште, или ће бпти једна велика ризнпца што потпуније очуванпх књига, тако да свака од ових представља потпун библиотечки и библиограФСки објекат. За један приличан доо библпотечких предмета може се рећи да то иредстављају само привидно, да нпсу прави библиотечки предмети п да пх треба пзбацпти и заменити их нравима. Тако на пр. није мали бро.ј предмета које су чптаоци оштетили тако да им више није места у Библпотеци. 1Ито су тодико оштећенн кривица је до читалаца; али се ту не може правдати пп схваћање које је раније владало у Библиотецл и рад библиотечког особља, које није налазнло за потребно да се стара о одржању библиотечке имовино. Такви примерцп библиотечкпх иредмета морају се заменити новим. То свакн пут неће битп лако, јер међутим предметима_има и таквпх који нису давнашњег постанка на их је ипак врло тешко наћи, а по који пут п пемогуће је. Даље, има прлмерака који су толико оштећени прпликом повезивања, да су некл постали потнупо неуиотребљиви, а другп су у таквом облику да не предетављају библиотечки предмет. То је последица система у негдашњем раду у Нар. Библиотецп и у првом реду великог нехата библиотечког особља, које није проверавало рад књиговезаца. У Библиотецп се налази приличан број књпга, код којих не само да су јако оштећене маргине него и сам текст: има их без потппсапих листова. непотпуних п т.д. Сви ти примерци морају се такођер замењпвати другима потпуним. Па, има иредмета који су непотпуни и дошли у Бпблпотеку и код којих је тешко било п опазити да -су непотпуни. Има на пр. књига које нлсу ушле у библиограФију, да би се на основу ње могли нроверити примерцп. или их има којп нису потпуно одређенп у библиограФпјама, међутим