Prosvetni glasnik

496

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

старе уметности и књижевности; јер старо доба никада није би.10' мртво, никада заборављено ни одбачено. Има не један ренесанс већ више ренесанса. Ове позне граничне области нигде нису боље обрађиване но у Минхену; то су радили К. Крумбахер и А. Траубе. Овде обиље несвршених проблема а пре свега множина новога градива, права ^ехта т1г§о, мами на рад прост, са пуно нада на успех. Али добар византинад и средњолатинац мора бити добар клаеични филодог : Византија и време Каролинга не могу се добити без пута кроз старо доба. Још нешто. Није била празна забдуда и самовоља што су најпре истакнута тако звана „класична времена". И у смислу умеснога историскога рада треба желети, да се најпре и пре свега обрати пажња на времена и личности јаке и са ведиким утидајем. А чудновата је предрасуда, ако се мисаи , да на нашем пољу нема задаћа за рад. Код нас треба радити бескрајно много. Оваке године ашов избацује из земље многобројне натиисе, уметничка дела, папире, што све очекује стручњачку обраду. И свако време има својих питања, која оно ставља нрошдости. Тако имамо ми у нашем времену питања естетичких, социјалнонаучних, питања из историје религије и језика, која пре неколико поколења мучно да су умели и иоставити правилно. А пре свега морате у току својих студија испитати себе, да ли се добро осећате у овом потонулом свету, да ли ћете у њему наћи нешто као други завичај. Тако би дакле класична Филологија била наука, која има посла са оба ова народа, са њиховим радом и бићем, а пре свега са њиховим великим личностима — јер истицање, еманципација и овековечавање индивидуалнога у уметности као и у философији и науци јесте оно, што обележава старо доба грчко и римско пре свега у супротности са старим истоком, чији радови поред све снаге и моћи ипак имају за нас већином нешто безлично, чак анонимно у буквалном смислу речи. II. Даље: Филологија је са историјом и археологијом сродна али не идентична. Код суседа лако дође до спорова око границе: то се показује и овде. Па где је право поље рада старој историји насупрот класичној филологији ? Другачије него познати и ирави научници, другачије пре свега но они историчари будућности, који од историје хоће да створе науку типова и завона, ја бих хтео да се ограничим на оно просто, од Тукидида основано схватање, које је Ранке заступао и за чију је оправданост пре неколико година опет устао Едуард Мајер у Берлину у једном сјајном предавању. Али ово схватање изражено је не у грчком термину „Шб^опа", који значи испитивање, већ у доброј немачкој речи „ОебсћкМе''.