Prosvetni glasnik

36*

БРИКАЗИ И ОДЕНЕ

537

У другом реду у интернатима се опажа дух лагања. и претварања. Познато је, да и код екстерних ученика не стоји увек добро са истином 1 , али лаж је увек највише раФинирана, најдрскија и најупорнија онде, где се може сакрити иза масе и рачуна^и на ћутљиве сукривце. Ну и овде има помоћи, а нарочито се она мора тражити одапде, одакле зло обитао и потиче, из родитељске куће. Други је узрок лагању у плашљивости: ученик ■се стиди признати истину, јер нема храбрости да призна отворено своје слабости и бо.ји се подсиеха и заједања од својих другова. Овде је кривица често и до старијих у заводу, који врше испитивања као истражни судија и са полициским немањем љубави. Овде се мора поступати врло обазриво, покаткад најбоље у четири ока. Али главна је задаћа васпитачева, да насупрот овоме духу лагања развија код васпитаника дубље дугаевно осећање части, да их увери, како се мало слажу склоности ка лагању и нрава уи - (;и8, мушко понашање, а како је напротпв славна борба противу кукавичкога свога ја. Дакле, сва наша дпсциплина мора бити етички и психолошки дубља; чисто интелектуално-техничким школовањем ништа се не постиже, противу сваког злог духа а нарочито духа лажи морају се побудити и увести у борбу добри нагони, који су скривени у сваком младићском срцу и због занемаривања психе могу бити угушени злим инстинктима. Осећање части код наше младежи мора се дакле ојачатп. Опажено је даље код интернатских васпитаника, да код њих нема ■Финијега начина у дружењу и нежности у осећању, а да место тога долази нека опорост у тону и понашању. Мора се признати, да с ■ сувише осетљиви, да не речемо разнежени дечаци увек мучно осећају у интернату. И при најбољој вољи не може се непрекидно водити рачуна о специјалним жељама, потребама и навикама свакога појединца, спречавати свака груба реч, сваки суров додир од стране мање осетљивих другова. Ко хоће да свога сина уклони од сваке драстичне речи, од сваког сукоба са ргоГаиит уи1§из, та.ј га никако не сме довести у добро посећен пансионат. Ну одмах се мора нарочито нагласити, да је баш непрестани заједнички живот са многим друговима по узрасту често имао врло спасоносан утицај на по неке од природе плашљиве, неумешне п повучене дечаке. Као год школа уопште тако п интернат још впше утиче у овом смпслу. Што се тиче грубљих манира, X. ннје могао опазити разлику међу интерним и екстерним ученицима, он је шта више нашао, да неких незграпних, неумешних п простих манира нестаје набрзо по ступању у пансионат и место њих дође умније, углађеније и љубазније понашање. А разумљиво је, што се на прим. по неки пут неко мора лактовима прогурнути у великој маси, и управо неће бити штете, да се очврсне за животну борбу, у којој сваки није баш са гласе-рукавпцама. X. на послетку говори о злу, које није баш ретко у интернатима, о непослушности и упорству. Томе се не треба чудити с обзиром на године ученичке, када, како вели Матпјас, почиње критика, и губи се све више п више наивнн однос међу пијететом и аукторитетом. Чак и иајбољи и најчеднпји ученнци обичио у овим годинама резонују о наставнику и критикују његове поступке. Поједини случаји непослушности п упорностп неће задавати никаквих великих тешкоћа обазривом и енергичном старешини; али ако тај дух облада целим разредом или још већим бројем ученика, ствар је већ озбиљнија. Послушност је, како велп Матиј ас, основа сваком заједничком васпитању и свакој дисциплинн. Посдушност је прва погодба

1 В. чланчпћ Лагање у школи у.нашем преводу у »Наставнику* Јза 1910. г., •св. за нов.-дец., стр. 466—471.