Prosvetni glasnik

538

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

за све друге добре навике и почетак практичне животне мудрости". Према нојединим непослушним ученицима директор ће покушати са благим, очииским саветима и по правилу имаће успеха код паметних ученика; алв у неким случајима не сме се устезати нн од строжих казна, па и уклањања из нансионата, нарочито према коловођама; у овом случају сваки обзири, свако штеђење или спорост ствар би погоршала, јер би ученици то схватили као немоћ и слабост, Последњи прекор чини се специјално интернатима на сексуалном нољу. У алумнат и поред највеће пажље увуку се покварена деца и она рђаво утичу на друге. Због тога су нре свега нотребне проФилактичне мере. Нарочито треба пазитп при примању ученика, јер пнтернат нпје завод за поправку. Главна задаћа васпитачу је онда, да пази, да ученици не буду беснослени или сувише много сами. Зато долази опште јачање тела игрож и спортом, што већим бављењем на чистом ваздуху, гимнастичким играма сваке врсте, прањем хладном водом и купањем; тако ученици ојачавају и челиче се и у борби са ниским напонпма остају иобедиоци. Поред тога треба брижљиво надгледати њихово држање и пазити, да ли нема сексуалних заблуда. Ако тога буде, онда. како препоручује Матијас, ваља покушати., да се у пријатељском п поверљивом разговору најпре добије прнзнање, а то ученик не мора учинити речпма, већ и погледом; онда долази пријатељско саветовање п помоћ, не у многим речима, и то према склоностпма и особинама појединцнма. А пре свега ваља одржавати дело и дух у озбиљном раду, снагу уображења у свежој осетљивости према здравим утисцима и вољу у снажној реакцијп против сваке слабости. Ако се дакле прн примању ученика у пансион добро лазп на њихове моралне особипе; ако се у свему ради. као што је напред речено; ако је надзор непрекидан и савестан: ако се од времена на време свп ученици опомињу: онда ће сексуалне погрешке у пнтернату долазити у изузетке н опасност од њих свакојако неће бпти већа у пнтернатима но ван њих. После овога X. прелази на разгледање изближе светлих страна васпитања у модернпм институтима. Овде ваља на првом месту истаћп, како у њима ученици нмају ваљане собе за учење н спавање; пуно светлости и ваздуха, добро загрејане, собе и ходнике у целој кућн; купатила за свако доба године; добру и довољну, уредну храну. Није чудо, што су ученици у њима увек доброга здравља. А и за случај болести побринули су се за све: нарочите болесничке собе; лекар се телеФоном зовне; болесннци од заразне болестп одмах се издвоје, те је опасност мања него у врло многим прнватним кућама. Даље, нарочита се пажња обраћа нези зуба и очију. Па онда, колпко сеприлика даје ученицнма за телесно вежбање. 'Гу су још у лето излети у ближу и даљу околину, а зими тоциљање по леду. Ну не само о телесном добру већ и о душевном животу, умном нанретку и развијању ученнчком води се највећа брига у интернатима. Главна добра одлика интернатског живота је простота п уредност у живљењу; сви су васиитаници везани за тачан домаћи ред и за тачну поделу времена. А ко се овде навикне на то, такав остаје иу животу. Леман (Егг1ећип§ ип<1 Етећег, стр, 68.) пстпче: сталну поделу дневног времена, нарочпто одређено и тачно одржавано ограничавање раднога времена, неузнемиравање,. издвојеност и концентраццју при раду, и много друго шта. А баш ова издвојеност код модернога живота и његових многобројннх дражи н уживања чини добру страну интерната. Али не издвојеност херметичка, строго манастирска- и ригорозна, јер се у модерним институтима радо даје нарочита