Prosvetni glasnik

ТГРИКЛЗИ И ОЦЕНЕ

653

познахи марбуршки директор Али (А1у, у делу о историји средњих шкода у Пруској) на је и он у некодико противник и ведиким реФормама Боницовим (ВопКл), — али му морамо признати, да онаспост преоитерећености може бити условљена и самом организацијом школском, и да учитељима не остаје у овом сдучају ништа друго, до да, уколико је то могућно, ублаже својом наставом природне последице организаторске слабости. Па исто је тако противник и слободнијем уређењу наставе у вишим разредима (да се ученици нарочито баве оним предметима, за које имају највише заинтересованости, а да им се донусте извесне олакшице у другима), ограничавању на најпотребнпје из наставнога градива (т. зв. Мпн1ез1 ипс1 КотаМоШећгр1ап) н компензацијама (да се јачпм успехом у једном предмету нађе одштета за слабији у другом). Разлози су, којима брани своје стојалиште, познати. Тако су исто познати већ п цреддози како би се могло доскочити преонтерећености. Овде се старому практпчару омакло нешто, што му се не може никако одобрити: домаћи рад треба да је ограничен временом (ученпк н. нр. не сме утрошнти па нрипремање за шкоду више од два часа у нижим четири у вишим), н ученик треба да каже, да ли му је одређено доба достадо за домаћи рад, — и више времена на њ не сме утрошнти! Ша.јндлер на многим местима устаје против ужур®аностп н нервозности пашега доба. Како му није пало напамет, да неће послужити ни олакшици за ученика нитп његовој сређеностп и сталожепости, ако учећи лекције, мора уз то непрестлно мислити и на то, колико времева трошп па њпх, п пазитп. да не пређе ни један минут од одређеног времена. Одређивање времена за лекције није рђава ствар, али је овај нут к томе, још и из других разлога, зацело рђав. На срећу, нма више другпх, који нпсу рђави. Одељак се о класификовању и о сведочанствима ослања готово сасвим па австрпјске нрилике п на наредбу министарску од 11. јупа 1908., али то дакако не значи, да у њему нема ничега, шго би било од опште вредности. Шајнддер врло депо образдожава, како су способност н строгост две особине, које су у јавној настави маса увек нераздељиво спојене једна с другом, п како често доживљамо (и ако је то невероватпо), да баш способпи учитељи бивају клеветани код својих старешпна, и да се баш њима свака. па н најмања омашка, у грех уппсује. Ипаче је овај одељак параФраза, адп на неким местпма н критика поменуте врло модерне (за многе понегде п хипермодерне) наредбе. Шајндлер је с радошћу ноздравља, јер она своди на најмању меру значење нсиигивања ради оцене н знач ње каталога, а заводн испитпвање радн орнјентовања и заједнпчко израђивање наставнога градпва, — наредба та, као што и сама вели, идо за тим, да заинтересованост ученичкц оиет уирави к иредмету (к главној ствари), а одведе је од оцена и од сведочанстава. Прпнцпи је, који треба да нас води у оцењивању: немати обзира арема незрелом, имати обзира ирема зрелом ученчку, уједно и идеја хумапе проФилаксе. Понављање једнога разреда није ни казна, нп срамота: ко нема умешности н снаге, морамо га задржати, као што задржавамо на мотки и конопцу онога, који још није научио плпватп, — ппаче га излажемо опасности, па п пропастп. Тумачење Шајндлерово, да се испитивање за прелазак у впшп разред може вршпти пстом онда, ако се ученпк само у једном нредмету колеба између довољне н недовољне (добре и слабе) оцене (дакле не онда, ако је успех всћ несумњиво слаб илп ако се колеба између добре и слабе оцепе из више предмета), чини нам се, да није у _духу иаредбе", ако бн п могао бити у ,.духу наставе". Уопште Шајндлер као да правп ту између иснитивања