Prosvetni glasnik

654

ЦРОСВЕТНН ГЛАСНПК

за прелазак п испитнвањ:! за класиФикацију на крају годпне разлику, коју наредба не познаје, — изречпо је она бар не спомиње. У кратком одељку о домаКим учитељима. износе се штеге, које подносе школа н ученицп од њих. Правило мора битп, да ни једном ученнку не треба да буде потребна домаћа потпора. Ученик се тиме квари, јер рачунајућп на њу не пази у школи и губи заиптересованост за наставу, уз то још она прикрива неспособност и тиме штети и ученика и родитеље, јер задржава онога од његова правога пута п увећава трошак ових. У нормали се доњо-австрпјскога земаљског већа школског (од 1. маја 1898.) сасвим одрешито вели, да школа мора „без милосрђа насупрот стати приученом, позајмљеном, привпдном знању". Шајндлер је одлучпо за ссријамне исаите при ступању у средњу школу, ја сам одлучно против њих и то управо због оних силних тешкоћа, с којима се сусрећемо у њима, а које и Шајндлер наводи. Ту нема другог лека него иустити децу у средњу школу и дати им прилике, да се с њом упознају и спријатеље, — не пође ли им то за руком у одређеном року, вратити их у основну и.ш упутптп у другу коју школу. То је скопчано с најмање жртава и с најмање разочарања. Последњи се одељак бави о даљем научном и дидактичко-методичком услвршавању учитељеву. Учитељ не смебити „с1ег Етд§е81и§е" (вечито јучерашњи). За то су ту књижнице, а треба да су и предавања и реФеровања у колегијама, а и Феријални курсови. У додатку су изнесени наредбе, ироииси, нормале, на које се писац већином нарочито позивао у току овога дела (девет их је на броју). Алп онп добрим делом нису стран елеменат, т. ј. утолико не, уколпко потнчу од самога писца овог дела. Нарочито се из бр. 4. види, каквом се послу подвргао Шајндлер, чим је постављен за инспектора. Свим је гимназијама у Доњој Австрији задао један задатак на нсппту зрелости из латинског језнка, све задатке сам прочитао (бпло је 557 абнтурпјепата), сложио њихове оцене и поредио их с прошлогодишњим испитом зрелосги, затим све погрешке средио, како по њиховим врстама (квалитативно), тако и по њихову броју (квантитативно, т. .ј. да ли се јављају једанпут, више пута, доста често н много пута) н из свега тога извео потребне податке за даљу наставу. Особито мп се свидела ту напомена, како изузетак, када се стави одмах уз нравило, може врло лако ово номрчнти, и да синтактичко аравило одвлачн од облика, а кад ови нису поуздано савладани, то се од онога не може имати користи. Синтактичке се појаве морају дакле спочетка нрнмати као чињепице (не као аравилаI; с њима треба (п мора се) раднтн, алп пх не трсба објашњаватн нре него што је задобпвена иотребна извежбаност у облпцима. — Шајндлер је дакле овим у своје дело унео и своје дело. Ми опажамо, како у наредбама земаљског већа школског за Доњу Австрију веје исти дух, којп н у овој „Практнчкој методици" Шајндлеровој. Шајндлер је био цроФесор, директор н за тнм постао инспектор средњошколски. Он јо иосматрао школу п рад у њој с- разних стојалишта, стекао не једнострано искуство, које нам је сад у овој књизи сређено нриказао. Суд је о њој већ напред исказан у току овога делом и критичкога реФерата. Али крптпчке напомене ни ове, па ни друге, које би се још могле изнети, не могу умалити вредност овога дела. У тако много сложеним и заилетеним нптањима., као пгто су пгколска, не можемо битн сви једнога мишљења, нити један човек може увек ногоднтн на ма коликим педагогпј-