Prosvetni glasnik

658

ИРОСВЕТИП ГЛЛСНПк

ни војник нп свештеник веК ће нрво бити човек". Треба генералнсатн наше ногледе и носматрати у нашем уаднику апстрактног ловека. „Мени је довољно да се свуда где се буду рађали људи може са њима учинити оно што ја нредлажем, и кад се буде урадило оно што предлажем, учињено је оно што иостоји као најбоље и за њих саме и за друге". Па овај начин јасно је утврђен Факат да у васпитању треба за осиову узети сталну и општу природу човечју у њезиној чврстој и универзалној основи. Он је сматрао да је најпотребннје, да је најнрече означити план за човеково васпитање и тај носао тачно је и учинно; Емил је можда нзгубио у обиму, у разноликости, али је посигурно добио у снази и у својој дубини. Прпрода цроблема нриродно одређује методу. Васпитање Емилово сасвин је нзузетно, те тога ради не може ни бити узето као пример. На протнв Русо се потрудио да од Емила учннп нителектуално и морално дете, слично сваком другом детету. Кад се овако приђе доктринп у Емилу, не може бити а да се не запази сличност између Русовљеве педагогије и политике. Ж на једном и на другом месту пстпче он не практично већ теориско питање, не о ствари већ о праву, не о средствима већ о свршетку, не о нокушају већ о разуму. Русовљев соп1га1 80сга1 има за циљ да утв;>дн опште и потребне ногодбе за Државу која би бпла заснована на нриродном нраву, а самим тим утврђујо идеал ком би требао да тежи свако друштво које хоће да буде органпзовано по разуму. Педагогија и полптика Русовљева осветљавају једна другу, допуњују се, тим још боље оне су само два одољка моралног нроблема којлм се Русо у истини и стално занимао. Све се и састоји у овом снажном и чврсто координисаном систему. Обнова француске граматике и нове наставне методе — А1ђег(; Баага!; — У Француекој се изодавна занимају нитањем о крнзи, која је настала у Француском језику, што је опет привукло нарочито пажњу недагога о важности наставе која је често пута бпла сведепа на сталан јоднолик принос. Данас је свршено питање да је потребно нобољшати наставу ®ранцуског језика на свима степенпма уопште. Утврђено је да се францускп језик како га многи говоре удаљава све више н више од класичног ®ранцуског, онаквог каквнм су нисали најбољи Француски писци. Наставом смпшљеном, добро заснованом, плодном, може се ово поправитн јер ће се тако довести све у додир са језиком добрнх писаца, п на тај начпн сачуватн ризница књнжевности и спречитн да нрозо Паскалове и стихови Корнејевн не постану у очима садашњих људи „стари Француски" Тога ради треба од наставе матерњег језика створити центар и спојну тачку свнх другнх настава. „Изучавања матерњег језика, што нп.је нншта друго до нроучавање саме мислп, може да постане најсавремеипје васпитно оруђе, као што је оно и прво". „Треба учинити све што је могућно да различне дисцпилине, уједињене једна с другом, нослуже хармопнјском развијању мозга. Изучавање језика дотпче се свих других изучавања: будимо задовољнп овим доднром и користимо се тим. Историја, морал неће у том нншта изгубитн, а н стнл нашег ученика такођо, јер у колпко речи н облици језнчни буду мање раздвојени од ствари, у толико ће више стнл ноказивати на себн нанора које је школа учинила да створи младеж која посматра, размишља, резонује". — Граматика нема свог посебног циља; њој је циљ да учини да се сазнаду или да се боље сазнаду језик, његов механизам, да номаже ученику да може све разумети у говору као и при читању, и да може све своје идеје тачно изражавати било усмено, било ннсмено. Тога ради