Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

581

Из оииса јазавца не иоже се закључлти цо чему јс трома жииотиња. (48 4 ј. Очн .аци у дивљег свинчета »служе као опасно средство за нала! и одбрану«. (53 2 - з). Пз опнса кита не упиђа се, зашто се храни ситнии животињама. За њега се каже: »неиа зуба, већ место тога велико рожне пдоче (фшпбајн) којим су обрасли непца и језик*. (57Ј. У торбара нису поменуте марсуиијалне кост1Г, које чине главну одлику п.ихову (59!- 2 ). "Раменски склоп крила у птица површно и нетачно оииса1г. Бро.ј њнхових кључнпх костију није ни наведен, него се просто веди да »су срасле у јадац <,: . 0 ваздушним кесама у телеспој дупљп птица нема помена (60 4 ). За п\'павца се као занимљивост помиње што ухваћене црве и инсекте баца у вис. ма их дочекује у кљун »изводећи ту продукцију на врло вешт начин <! . После овога писац додаје: »Каквог значења има ова вештина (инстинкт) тешко је ноуздано рећп. ма да је сигурно да неког значења мора имати у борби за живот®. Ово је врло карартеристично за пшпчево схватање иојава п навика у животиња. (65,). Сеннпе површно описане. Корисиост њпхова. као најкориснијих певачица, нигде није номеиута. (69 3 ). Метаморфоза жаба овако представљена: » Развијање јаја бива са нреображајем, јер се из њих најпре изведу пуноглавци (риболике несавршене ларве), које с е к]}03 читав низ промена (Фаза) претварају најзад у жабу*. (86.>). »Тело је у барске шкољке језичастог облика и доста просте грађе. При диу језичастог труиа находи се стопало, а около су листасте шкрге, које су оиет покривепе обмотачем. а затим љуштуром, левом и десиом половином«. (135 2 ). 3. За недоследност. У овој рубрици навешћемо само 2 примера. Први јепример недоследна употреба спстематских категорија. Тако се животнњска кола деле на »групе или: класе. редове, Фамилије, илемепа, родове и врсте* (38 2 ). Према тој подели илеме је ужа категорија од Фамилије. У примеии. нак, томе није остао доследан. Ннр. ред Такопрстих папкара делп на 2 подреда, која категорија нпје раније навсдена, а подред крежнвара дели на 4 нлемена, која даље д'лн на Фамилије. Из овога пзлазп да је ллеме већа категорија од Фамилије, а мања од подреда. Доцније (59 ( ) није ни томе остао доследан, јер наилазимо на ову реченицу: .... »према чему и разликујемо 2 подреда (племена)*, што значи да су подред и племе једно исто. После тога се, нцр. код иасеката, редови деле час на подредове, час опет на племена, а на многим местима узима се обоје вао једно исто: »подред (племе)* илп »племе (подред)«. Недоследност ове врсте изазвала бп у учеиика велпку забуну. Други цример је то, што писац Систематику животиња излаже од највиших ка најнпжим, а у »Кратким прегледима 8 , који долазе после ноједпннх кола животињскнх излагање је од најппжих ка најсавршеиијим жнвотињама. Та је недоследност нроизишла отуда, што код Шмајла, одакле је писац позајмио описе, систематика започиње најсавршенијим животињама. а у Хертвигу, од кога су узети »Кратки прегледи® ред је излагања обрнут. 4. Рђаве стилнзације. „Најглавнија Функција нервног система је неосиорно , да спољашње надражаје. које приме чулни органи, спроведу до нарочитих органа и да тако омогући њпхову радњу, тј. целисходно одговарање (реагирање) њихово на надражаје" (9 2 ). »Овим јс чулима задаћа, дп обавештавају о особинама материја, потребннх' за храњење. односно за одржавање живота (иракхична чула). Налазећи се на почетку канала за дисање, односно за варење, кроз које улазе у тело гасовнта односно течна и чврста тела, она играју улогу као пеких стражара...« (11,). »Прплагођпвања, одноено одношаји између индивндуа исте врсте« (25 3 ). »Дисање бива иреко плућа* (38 4 ) »Нервни систем п чулнп органи код спсаваца су јако развијени у вези са веИо.н разноликошИу сиољних утисака и иогодаба животних*■ (39 ј ). »Зракаст облик (симетрија) је код животиња, код којих су сви органи у из весном правцу простора зракасто расноређени тако, да се многим пресецпма, само у истој равни (цростору), дакле, у једном, сагиталпом, правцу могу добити 2 симетричне половине (зракари)« (29 ј). За веверицу: »дуг вунаст реп, који прп скакању и паду с дрвета хорпзоитално рашири. служи јој као штит за у.чањивање сувишне наглости" (50 3 ). Прираштај веверице »сваке године расте на куб, тј. од једног јединог иара У једној години иостаје 16 младунаца << (50 4 ).