Prosvetni glasnik

НАСХАВА И КУЛТУРА

587

како треба да је резултат њене универзитетеке обраде, не може бити ако се не зна иеторија њенога развића бар у главним дртама. Као што се научни дух не може задовољитн простим набрајањем чињеница без тражења- њихове узрочне везе, тако не може он нп садашње етање науке да одвоји од њене прошлости. „Знати науку само свога доба значи знати је упола, значи пћи као путник, који не би знао одакле је пошао, ни колико је дана на путу". 1 Изучавање историје једне науке јесте корисно и са ових разлога: Оно уздржава од радова који су раније свршени, и од погрешака које су већ једном учињене. — Оно изазива нове научне идеје и нове методе рада. — Оно истиче на дневни ред необрађене старе проблеме и поставља нове. — Оно отвара све веће хоризонте за научно мишљење. Изучавање историје једне науке јесте и морална дужност њених следбеника. Историја нас учи: да уважавамо тегобе и напоре ранијих посленика; да признамо свачнју засаугу; да се чувамо од прпстрастности, искључивости и уображености; да будемо праведни и скромни. И међ научницима било је, па и сада — и ако у мањој мери има партизанства, које чини да се претходницима и савременицима ретко признају заслуге, а обично износе и преувеличавају само њихове заблуде, да се сопствене заслуге преузносе до џиновске виспне, а сопствене погрешке и слабости или не исправљају или брижљиво оћуткују. Историја је та која свачије и заслуге и погрешке своди на праву меру, која свима „великим учитељима" и „ауторитетита" досуђује праву меру њихових и корисних и штетних утицаја; која ни једноме савременику не допушта уображење да нека наука од њега „датира". А ако се у исторпји .једне науке могу да разгранају биограФије њених главних покретача, онда се у животу и делима истих могу да нађу врло многи леии примери за нодражавање у ревности, одушевљсњу, истрајности, савесности, скромности и другим врлинама без којих нема правога. потпунога човека у опште, па ни научника. Геолозима је Псторнја Геологије још потребнија но што је другим стручњацима. потребна историја њихових наука. Предмети наше науке не могу се обрађивати са математичком тачношћу; закључци, који се изводе из проматраних чињеница, нису увек очевидно доказани већ обпчно само вероватни. То дајо ослонца разним мишљењима и теоријама, то доводи чешће п до нсосновапих нретпоставака. Сем тога, геолошке се чињенице појављују у воликоме, замршеноме и разноврсно.';е силету, на их је тешко изднојпти и поуздапо промачратп; тако, да се ио пекада за чињеницу узимље само привиђење. Од ове несигурности долазило је то, што су се тобожње „истине" брзо другима

1 А. А'АгсМас: Јп(;гос1ис(;10ц а 1'о(;и11е <1е 1а Ра1еоп(;о1о§1е бЈтаидгарШцие - I. р. ХУИ.