Prosvetni glasnik

588

ПР0СЈ5ЕТДИ ГЛАСНИК

замењивале, што су разне теорије нидале, пропадале — па опет ускрсавале, и што јс у теориској геологији увек било слободно поље за маштања. Сами предмети паше науке такови су да остављају широко поље за уобразиљу, поред све надлежности и великих успеха многих егзактних метода у н>ој. Положај Земље у Васиони, развиће аеног облика, вених континената, мора, клима, Фауна и Флора — изазивљу хиљаде интересних питања, која је људска мисао на разне начине решавала и још решава. Стога је Историја Геологије претрпана многим хипотезама, које су често плод најнеобузданије Фантазије. С тога и данас ничу теорије које — геолози — позитивисте увршћују у Геопоезију. А чудном игром судбине и људскога духа и до данашњега доба истрајала су нека геолошка мишљења, која су се појављивала још у мозговима примитивних мислилаца митолошкога доба.

Гуководећи се поменутим разлозима о потреби познавања развића Геологије, ја сам у предавањима ове науке на Универзитету излагао кад већи кад краћи преглед њенс историје, као што сам то чинио и са историјом Минералогије, док ова наука није добила свога нарочитога наставника, и чији сам један кратки преглед одавно наштампао. 1 У предавањима сам обично излагао само мишљења и радове главних претходника и оснивача научне Геологије; а у детаље бих се упуштао само приликом специјалних курсева, о једној ил' другој грани Геологије. У овоме напису који тек сада предајем јавности, наћи ће се кратки преглед старијих мишљења о геолошким иитањима, са нешто оиширнијим излагањем мишљења утемељача геолошке науке до њенога улаза у модерно стање. Градиво за први нацрт овога списа узео сам био из ових књига: — Сћ. ^уе11: Рппс1ре8 с1е Оео1о§1е. Т. I. р. 7—115. Раш 1875. — А (ГАгсћГас: 1ии'ос1ио1доп а 1'Е1ис1е Де 1а Ра1еоп1о1о§1е 81гаИ§гарМ^ие. Т. I. Рагчз 1864. — Н. Уоде1запд: РћНозорМе с1е 6ео1о§1е. Вопп 1867. Тај је нацрт доцни.је нешто попуњен и прецизован када је изишла једина потпуна и систематска историја Геологије од Цитела: К. V. 2Ше1: СезсМсМе с1ег (тео1о»1е ипс! Ра1еоМо1о81е. Мипсћеп 1899. А пошто је спис проконтролисан по новоме издању изврсне књиге: Тће Гоипс1ег8 о! 6ео1о§у ћу 8к АгсМћаМ Се1Ие. Гопс1оп 1905, пушта се сада у штампу са жељом и надом да ће наћи кога читача и ван маленога круга геолога.

1 Ј. М. ЖујовиА: Кратки Преглед Исторпје Минералогије. Београд 1883.