Prosvetni glasnik

НАСТАВА II КУЛТУРА

589

I Дегендарно Доба. У прастарих народа мишљење о појединим предметима није било довољно критично, нити је икакво знање било довољно поуздано и ^овољно систематисано, да би се о ма каквој науци могло говорити. Није било никакпе науке, па дакле ни Геологије. Али су и пранароди размишљали о врло разним, често врло удаљеним предметима, што сведоче разна предања, која су од њих остала, надживљујући их. У тим нредањима доста се често сретамо са примитивним погледима на стварање Земље и Света. Најстарије легенде, које су нам познате, дошле су нам од Вавилонаца, Хинеза, Индијанаца и ЈевреЈа. Ми их не би помињали у овоме краткоме прегледу развнћа наше науке, јер оне са правом науком скоро ничега заједничкога немају, али су неке од њих кроз нашу Библију ушле и у хришћанско Свето Писмо, на преко њега имале утицаја на развитак Геологије у првим озбиљним почецима стварања наше науке. Вавилонаца је Космогонија замишљала, да је у почетку све било мрак и вода и да се у таквој средини спонтано развиле особене, чудовиштне животиње: људи двоглави са два, а неки и са четири крила, бикови са људском, а коњи са псећом главом и т. д. За тим је један од богова, Бел, одво.јио земљу од неба, таму од светлоети, од које угинугае чудовишта; помешао је крв и земљу те начинио човека и животиње ко.је могу да живе на ваздуху. За овим је створио звезде, сунце, месец и пет планета. — У Вавилону је било много разних народа, који живљаху као сгока, док се не појави чудан створ, Оанес, са људском главо.ч и рибљим телом, који је људе учио наукама, писмености, занатима, грађевинарству, земљоделству, питомости и уљуђености и који је људима оставио нанисана правила за жнвот и о пореклу ствари. ■Вавилоном је владало, тако се веровало, десет краљева за 432.000 годпна. Под десетим краљем, .ко.ји је био последњи из легендарнога доба, а звао се Сизутрус, десио се Велики Потоп. — Краљу је у сну Кронос саошптио да ће се за време летњег зо1зНсе поврата сунца сви људи подавити потопом; с тога му је наредио да награди једну лађу у коју да уђе са сво.јом Фамили.јом и најмилијим пријатељима; да унесе у лађу хране и пића и уведе у њу птице и четвороношце. Краљ га послуша. Потоп наста: а кад вода ноче онадати он нушташе из лађе у три маха нтице извиднице, док сс најзад не увери да .је вода усанула и да се лађа зауставила на једној планини у Јерменској, где и сада има по неки остатак на брдима Гордијенским. Оргинал овог оииса Потопа нађен је у једној библиотеци асирској, исписан хијероглиФима на плочицама. Мисли ссдајсто одломак из Еиоса Издцбара или Пимрода и да датира из доба првог царства