Prosvetni glasnik

590

ПР0СВЕТ1Ш ГЛАСНПК

Халдејског, пајмање 17 векова пре наше ере, да је дакде много старији од Мојсеја. 1 ПроФесор Е. Сис аналишући еиос Издубара о Потопу тврди, да је вернији и вероватнији но Мојсијев и да је применљив на долину ЕуФрата. По детаљима ове асирске легенде види се, да је потоп дошао од мора, а не с брда и из облака; земља се затресла и испуцала; воде су из пукотина покуљале; била је бура и тама. Из свега изводи Сис ове закључке: Потоп се десио на доњем Еуфрату. Поплављена је била Мезопотамска равница. — Битни узрок томе био је јак трус у Персискомс Заливу или још јуашије; пре њега било је неколико слабијих трусова. — Врло је вероватно да је у исто доба наишао с југа, из Персиског Залива, јак циклон који је донео велику масу воде на земљу. — Традиције других народа не оправдавају претпоставку да је Потоиа било ван доње области Тигриса и Еуфрата, а најмање још да је Потоп био универзалан. 2 Тако нам, дакле, бечки учени геолог износи вероватноћу да је један могућни природни иојав био повод за стварање једне од најстаријих лсгенди. Прва књига Мојсијева, која се зове Постање, казује како је Бог створио Свет за шест дана. Првога дана расгавио је светлост од таме. Другога дана створио је небесни свод да растави воду под сводом од воде над сводом. Трећега дана одвојио је мора и континенте и наредио земљи да иусти из себе биље што носи семе и дрвеће родно. Четвртога, створио је на небу сунце, месец и звезде. Петога је дана створио па зсмљи тице, рибе и китове; а шестога: стоку, ситне животиње, зверове, човека и жену. — А кад се људи намножпше и покварише, покаја се Господ што Је створио човека и реши да људе истреби потопом. С тога заповеди праведноме Ноју да начини лађу и у њу мете свој пород, и по један пар, — мушко и женско, — од свију нечистих животиња, а. од чистих и по седам пари и хране за све. Тада се развалише сви извори великог бездна и отворише се уставе небеске. II удари дажд на земљу за чстрдесет дана и четрдесет ноћи. Вода покри сва највиша брда и нотиасст лаката изнад брда. Тада изгибе све живо на земљи. Када вода опаде устави се ковчег на Арарату, а Ноје у три маха иушташе из њсга голубице да се увери је ли сс зсмља осушила. те тада нусти из лађе све живо да се опет миожи на земљи. И ако је ово библиско предаље о Потону оиште позпато цитирамо га овдо, да би се упорсђсњсм са прсдњим, многобожачким, видела њихова подударност. Пнтересно је истаћи претиоставку да је натпри-

1 Јувббогв: Вез ВШез е! 1ез тШа1еиг8 геП§1еих <1е 1'НитапИб. Хлуге (гснвЈете. Уо1. II. 2. р. 4-50—453. Рапз 1885.

1 Е. 8иезз: Оа8 АпШ(;2 <1ег ЕгЈе. I. Вапс1. р.