Prosvetni glasnik

594

ПРОСВЕТНИ Г.1 АСНИК

редигију и митологију. Међ њима су најзнаменитији биди Питагора и Аристотело. Питагора се родио на Самосу, вип1е од 500 год. нре Хрисга, живио је дуго у Егииту; општио је с мудрацима у Персији; а по повратку у свој завичај и Доњу Италију проповсдао је своју науку и философију , која се предавала с колена на колено док је Овидије није унео у своју књигу Метаморфозе. Ту се може чигати читав једаи збир јасних ноставака и главних узрока променама што се на Земљи дешавају, из ових ћемо најглавније овде навести изостављајући примере с којима се потврђују. „Свет је вечан. Ништа се у свету не губи, већ само лења облик: родити се значи почети бити ношто друго од онога што се раније било, а умрети је престати бити иста, ствар. У пркос свима променама, сума свега остаје стална". Ове опште иосгавке потврђују се многобројним примерима црпеним у низу природних појава; оне су овако иоврстане. — Чврста земља претвара се у море. — Море се претвара у чврсту земљу. — Морске шкољке леже далеко од Океана. — Текуће су воде издубиле долине по негдашњии равницама, а ноплаве су снеле брда на дно мора. — Баре и језера су се исушили, а суве рудине се нретворише у ритове. — За време трусова неки су извори усанули, други из земље избили, а неке реке променуле корита. — Слатка вода неких река постала је горка. — Острва се спајала са копном стварањем делта и нових наноса. — Полуострва се одво.јила од конна, те постала острва. — Неки приморски градови потонули су у море поводом земљотреса, њихови се зидови и сада виде у води. — На равници је могло да постане брдо под притиском компримованог ваздуха, који надире да се из дубине нробије. — Топлота је неких извора ироменљива. Неки (који су помешани с нафтом или запаљивим гасовима) могу да се запале. Неке воде имају утицаја на тело и душу човечју. Нека острва, што бејаху колебљива, учвретнше се. Вулкански отвори мењају свој положај. Примери којима се овс поставке нотврђују сви су из садашње геолошке периоде. Постављена правила нису примењена на тумачење појава из ранијих периода. Инак за то ова је Питагорина наука више поуздана, па и несравњено више Философска но све нретходне оријенталске легепдс. Аристотсло (384—322 год. прс Хр.) .је у своје списе сакупио целокупно дотадање знање, а унео је и толико својих оригиналеих разматрања да је због тога он начван: Отац Јсстаственице. Он је, као и Питагора, за чијег се ученика може .сматрати, исповедао да су силе које сада у Природи раде, кадре, да у току времена изврше иотпуну