Prosvetni glasnik

595

револуцију. — У погледу подземних сила он је прво навео земљотресе, којима је разлагао узроке и последице, сузбијајући раније ностављена мишљења о истима Анаксагоре, Демокритуса и Анаксимена. — За тнм твори о вулканским ерупцијама, које доводи у везу са земљотресима, а обоје у зависност од ветрова, који су тобож у дубини земље затворени. Ово се мишљење дуго нримало и ако је исго тако мало онравдано као и покушај да велику топлоту у вулканској дубини објасни запаљењем ваздуха при јакоме удару. Међутим би се по извесним ставовима у књизи о Метеорима смело помишљати, да је већ Аристотело сматрао вулканизам као продукт суделовања унутарње ватре и влаге која споља у земљу продире, па се у „ветар" претвара кад се загреје. У прегледу нриродних предмета Аристотело се зауставио на стенама, металима и минералима; а његов добар ученик ТеоФраст (374—287 год. пре Хр.) написао је науку о Еамењу , у којој јо описао спољне особине, налазишта и употребу најобичнијих стена и минерала, те се овај његов спис може сматрати као најстарији покушај ПетрограФије. Рекама је Аристотело приписивао велику улогу при стварању долина. Односпо промењивања земље у прошлости Аристотело се изражавао начином, ко.ји га далеко одмнче од свију античких нисаца, а прнближује модерним. „Море сада покрива пределе који су негда били на еуву, а земља ће се једног дана појавити тамо где сада море видимо. Ове промене морамо сматрати да следују једна другој по извесноме реду, у извесним периодама јер и унутарњост Земље, као год и код животињских и биљних тела, има своје периоде снаге и опадања, с гом разликом, што код организма цело тело цвета па угине, а на Земљи то бива само на места. „Овај нам појав измиче неопажен, јер се врши поступноу току периода, које су у сравнењу с нашим кратким веком, бескрајно дуге". И Аристотело је наводио нримере за ове своје поставке, из чега је слободно закључити, да грчки философи нису од својнх претходника иросто усвојили теорију о нериодским револуцијама анорганскога света, већ да су је могли извести и из својих сопственнх проматрања. Аристотело представља врхунац ФилосоФије и науке Старог Века. Али у погледу дознавања геолошких чињеница и њихова тумачења ие може се рећи да су од њега мање заслужни били Питагора, Страбон и Сенека. Страбон је рођен пред почетак хришћанске ере; написао је много расправа за Историју, а заслужан је поглавито првом Географијом у којој има доста података о трусовима и вулканским ерупцијама. Везув је онда мировао и нико није мислио да је то брдо вулканско, али је Страбон познао његово право порекло. Познао је вул-