Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

603

преко планина; иа ботанитара Цезалпина, којије (1566) мислио да је Фосилне шкољке оставило лоре кад се повукло, а да су се ове скамениле приликом консолидације слојева. — С друге стрмне интересна је претпоставка Симеона Мажоли (1597) даје нека вулканска ерупција каква је 1588 за два дана сгворила Монте Нуово код Неапоља, могла са морскога дна изнети на површину морски муљ са шкољкама; интересна је с тога, што се може сматрати као ирви покушај да се акцији вулкана нринише иоложај фосилоносних слојева, коју ће мисао доцније развпјати Хук, Лазаро, Моро, Хутн и други. Седпмнаесги век дао је Италијанској Геологији Стенона, за кога су Ели де Бомон, Фогелсам и Цител писали: да спада у генијалне људе који измичу испред свога доба. Нре но што прикажемо његов рад, да споменемо, узгред из тога доба ова два имена: Фабијо Еолона, који је — н ако се није могао ослободити од догме библиске ииак заслужан, што је он први обратио пажњу на Фосилне брахиоподе (теребратула), на разлику измеђ морских и слатководних Фосила, и на разлике између правог Фосила и његовог калупа или утиска; и Квирини — који је доказивао: да Потоп није био универзалан и да се њимс не може растумачпти налажење Фосила по слојевима Земље. Никола Стенон (Стоно, Стенсон, Стен) рођен је у Копенхагену 1638 год., у Паризу је радио на Анатомији; у Тосканији је био универзитетски анатомски дворски лекар и први научни претеча оенивачима Геологије у ^>.ј земљи; а у Немачко .ј .је био проФесор и апостолски викар пошто је нримио католичку веру и закалуђерио се, умро је 1687 г. у Шверину, а пренет за сарану у Флоренцију. Научни глас стекао је својим радовима на Анатомији и Геологији. Из прве групе радова са нашега геолошкога гледишта важпа му је анатомија главе ајкулине, јер је у њо.ј доказао да су зуби живнх, садашњих ајкула идснтични са многим з}бима. који се налазе у слојевима Тосканске. Слично је тврдпо п за неке фосилнс шкољке, те је тако својим ауторитетом стао на страну оних нисаца. који су с великом муком а малим успехом бранили мишљење да су петреФакти органскога норекла. Ова раснрава о ајкули може се уврстити у ирве ночетке упоредне Анатомиј-е. На њу се брзо угледао Камнипи (1688) ко.ји је тобожње људске „гигантске косги" уноредио еа костима слонова и дрказао: да су оне остаци од ових жпвотнња. Ова прнмепа упоредне анатомије иа Фосилне кичмењак-е имала јс повоЉнпх резултата. те се о гигаитским л.удпма н])естало говорнти но научнпм сиисима. Капитално, оснивачко дело Стеноиа наштампано је 1669 г. под називом Ј)е 8оИс1о гп^га 8оИс1ит паЛигаИег соп1еп1о сПззсг1аЈлот$ ргоАготиз. То је дслце као неки приступ једној опширној расирави, која није написана, о драгоме камењу, кристалима, оргапским окаменоти-