Prosvetni glasnik

604

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нама и стенама. Оно се може сматрати, као први покушај да се геолошка питања решавају научним, индуктивним путем. Опо доказује да је Стенон један од првих који је разумео, да се Историја Земље може изнаћи само из проучавања њенога састава и структуре. Подазећи с површине у дубине брдских маса, он обраћа пажњу на састав и структуру стена и аихов размештај.-Ои је први, и ако пе сасвим потпуно, почео разликовати категорије стена ко.јима ми дајемо имена: кристаласте, кластичне, азојске и фосилоноснс стене. — Онје направио разлику пзмеђу Формација морских, језерских и речних. Слојеви постају таложењем материјала из воде. Доња површина слоја повија се по Форми дпа, а горња се временом изједначује са хоризонталом. Равнине таложења што растављају слојеве обично су хоризонталне, а такав је у ночетку и положај слојсва. После се слојеви ремете и долазе у положај кос, стрм, и т. д. Ове дислокадије слојева долазе или услед потреса од унутарњих вулканских нара, или услед стропоштавања, које настаје кад слојевима нестане подлога и постане шупљина под њима. Где су дислокације слојева ту се из дубине иробијају на више извори, гасови и паре, производи иодземиих ножара, материје из којих се по пукотинама и шупљинпма стварају минерали рудних жица. •— Диелокације слојева узрок су и стварању земљинога рељеФа. Оне су се дешавале у разним временима, те су и брегови разне старости. Све ове мисли Стенонове носе модерни карактер и дају Италији приличан приоритет у геолошким истраживањима. За чудо је само, да је за трнумФ ових, по изгледу, простих истина потребно бш№> да прође још једно и по столеће. УтврђуЈући својим личним опажањима неколика нравила из науке о слојевима, будуће стратиграФије, Стено је покушао ирименити их на историју развића земље уТосканској. Структуру ове земље он је иредставио дијаграмима, који показују да је имао јасна појма о основима СтратиграФије. У историји земље тосканске разликовао је шест хронолошких Фаза. У првој Фази море је покривало целу зсмљу и оставило слојеве без трагова организама. Удругој Фази из мора .је изишла сува и равна земља. У трећој Фази на равној земљи створише се нланине, брегови. У четвртој земља дође под воду. У петој се испољи земља са сдојевима од муља које су реке у море снеле и са остацима организама. У иоследњој Фази издигнуту земљу и равну и бреговиту изрише нешто текуће воде уз припомоћ иодземне силе, те се створише долине, нровале, басени, канали. Оваквим редом, мислио је Стенон, развијала се земља и у другим областима ван Тосканске. II ако овај ред није потпуно тачан, нити се може опште применити, значајно је ипак ово дело Стенона што се њиме поставља правило, да се хронологија стварања има утврдити по документима који леже у слојевима земље. Недостаци су му главни