Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

607

Али су ову његову заблуду и претераност осудили одмах иећ и н.егови учеиици. Међ овима је најзаслужнији био калуђер кармс.штскога реда Ћиридо Ђенерели, који је науку свога учитеља поткрепио многим новим доказима подрпеним из разних списа и изложио је лешие и јаспије но што је то Моро успео. Тај његов коментар добро представља стање Геологије у Европи, а нарочито у Италији око половине 18 века. Из љега се може закључити да је Италија и тада још предвачила у развићу геолошке науке. Колико је она у науци предњачила види се и по томе што .је у овој прво уиотребљен микроскоп, пронађен у 17. веку, за изучавање сићушних геолошких организама. На том новом иољу истраживања радили су прво Бекари (1729 г.) п Бијанки (1739), па су наставили Солдани (1780. 1789. 1797) и други.

Друга половнна 18 века, дала је Италији знатан број научника, који су се заузимали разним геолошким питањима и успешно их решавали. Али су Талијани престали предњачити у развићу наше науке, јер у то доба пада појава и рад утемељача Геологије у Немачкој, у Француској и у Енглсској. Међ талијанским геолозима тога доба на прво место, и то не само по хронолошкоме реду, већ и по заслугама, ваља да ставимо Ардуина (1713—1795), кога Талијани нарочито уважавају, што се целог свога, дугога, живота трудио да на сјајној висини одржи већ признату школу талијанске Геологије. Он је био рудар и проФесор Минералогије и Металургије у Вепецији; изучавао је нарочито много пределе у Севсрној Италији, а своја оригинална проматрања паштампао је 1759 год. Све Формације у проучаваним крајевима. он је иоделио на: примитивпе, секундарне, терцијерне н вулканске, према природи градива од кога су, према положају спрам дна и врха свију слојева и ирема разним еиохама њихова стварања. У ирвој су групи шкриљци и друге стене из језгра планина, које стене немају Фосила. У другој су кречњаци, лапорци, глинац са петреФактима. У грећој су већином меке стене од трошака, са мпого нетреФаката: ове лсже па претходнима илн поред љих. А у групи вудканској има еруптивних маса измешаних са морским талозима (н. пр. око брда Гонке). Ардуини је врлодобро схватио стратиграФске односе у земљи коју је проучавао, боље још но што је то испало Стенону за Тосканску, те се може рећи да је он поставио основе за СтратиграФију Северне Италије. Његове резултате нотврдила су доцнија истраживања, која су у истим областима извршили Фортие и Де-