Prosvetni glasnik

608

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мере. А његова трочлана деоба седиментарних терена задржала се и до данас. Фнзиодог Спаланцани (1729—1799) нарочито је заслужан што се за тумачење и решеље геолошких питања служио и екеперименталном методом. Растапао је вулканске стено и мотрио колико при томе отпуштају из себе гасне материје, па је запазио да тога има и ако не много. Неке лаве загревао је слабо, али за дуго време, ио 45 до 90 дана, па је добијао исти резултат као кад их је усијавао а за кратко време. Опитом је показивао како утиче вода на растопљене масе од стена. Закључак му је био, да нагомилани подземни Флујдум производи трусове, тутњаву и раскидом вулкана; а да је за веће ерупције потребна, уз то, и водена пара. Спаланцани је с великим личним ризиком прилазио вулкану Стромболи, чије је еруиције детаљно и лепо описао. Онпсао је и друге живе и угашене вулкане у Италији. Алберт Фортис (од год. 1764 до 1802) написаоје врло велики број разних расправа, поглавито о Геологији Северне Италије. Помињемо га поглавито због његовога спиеа о Далмацији, у којој је земљн извршио више геолошких проматрања, као и земљак му Донати, који је 1750 издао једну знатну штудију о животу и седиментацији у Јадранском Мору. — А римски геолог Сципијо Брајслак (1748 до 1826) који беше неко време проФесор Јестаственице и Математике у Дубровнику, помена је вредан, што је написао неколико ваљаних геолошких монограФија о разним областима Италије и једну Јестаственицу Земље (или Увод у Геологију), која спада у прве систематски написане књиге о Геологији, пуну правилних разматрања, која су могла послужити за основ и модерним погледима на Земљу. Нсториску периоду талијанске Геологије завршио је и ову науку у модерно доба увео је Д. Броки сво.јим великим делом: Фосилна кошиологија Субаиенина (1814). У првој књпзи овога каппталнога дела изложен је напредак талијанскс науке о фосилним шкољкама од г. 1У00 до г. 1810; по овоме су други историци Геологије и Налеонтологије сво.је наиисе израђивали. — За тим је изложена грађа високих Апенина, па грађа Нодапенина. После овога долази стратиграФека и палеонтолошка деоба Фауна нађених у подапенинским бреговима н њихово упоређење са Фаунама у Средземном и Јадранском Мору и т. д. и са фосилним Фаунама у слојевима Парискога Басена. — Одређују се разна станишта и зоолошке провинције. — Специјално се изучавају животиње језерске, сувоземни сисари, китови и рибе, са тачним описима и беспрекорним сликама. — Дискутују се узроци нестанка родова и врста: „врсте као и индивидуе имају одређен рок живота" па