Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

611

ставитл, да ее многи животињски облици нису трансФормиеали, за време великих иромена које је земља претрпела?" пита се Дајбниц. Старо нитање, са којим је модерна Биологија са Палеонтологијом царочито великога носла имала Трећа Фаза развића геолошке науке у Немачкој обележена је првим радовима, да се за слојеве земљиие коре постави хронолошки ред по коме су онн стварани. Ово је понајважнија граиа геолошке науке; али је она такве природе, да није чудно што се у разним земљама развијала независно и оригипално. Видели смо већ, да је хронологију -терена, у Италији темељито почео да израђу.је Ардуино. Видећемо да се она у Енглеској и раннје почела разазнавати, .јер су је изазвали радови у тамошњим рудницима каменога угља. У Немачкој су претече стратиграфима били Леман и Фиксел. Јохан Готлоб Л.еман био је управник ирајских рудника. У г. 1756 наштампано је једно делце под именом Покушај Историје седиментарних стена, које се мора уврстити у класична дела геолошке каижевности. По примеру Ардуина он је разликовао три врсте планина: прве, које су постале пре стварања животиња, друге које су постале трошењем примитивних стсна у једној општој револуцији, и треће које постајаху од времена до времеиа поводом локалних појава. У првима су стене кристаласте, доста једнолике, у слојевима косим или стрмим, који са великих висина тону у највеће неиспитане дубине брегова. У другима су стене млађе, слојевите, сталожене у води једне преко других, али не до великих висина. Ове стене садрже много нетреФаката. Њихов ред наслагања предетављен је проФН.шма, који сведоче да је Леман имао јасну представу о неким облицима земљине тектонике. Он је јасно и прецизно доказао да су и најмлађе Формације земљине коре стратиФиковане у води. по реду ко.ји је он утврдио у областима Немачке које је тачно проматрао. Од њега се до данас одржало неколико назива за неке чланове седиментарних терена. (цехшгајне, ротесгот лигенде...) Георг Христијан Фиксел наштамнао је два дела. Прво је (1762 г.) на латинскоме језику. „ Историја Земље и Мора на основу Историје иланина у Тирингији ; а друго је (1773 г.) на немачком: Нацрт најстарије Историје Земље и Људи. У првоме делу објавио је геогностичку карту, која је прва детаљна геогностичка и петрограФСка карта .једног великога дела Немачке, и проФили који су врло добри за своје доба. Служећи се с једне стране првим појмовима Стенона о архитектурп земљиној, а ослањајући се, сдруге стране, на мишљење енглеских научника о геолошкој важности петреФаката, Фиксел је успео да тачно рашчлани серије слојева, који у Тирингији спадпју