Prosvetni glasnik

612

ПРОСВЕТНН ГЛАСНПК

у системе Дијаса и Тријаса, што се види из овога реда његовога: 1) Црвепи Пешчар (КоМе 4ос.и Ие§еш1е); 2) бакрасти шкриљад; 8) Цехштај; 4) Шарени Пешчар; 5) Мушелкадк. Изнад овота су најмлађи наноси земнога порекла створенн при великоме поводњу. И он је замишљао, да се овакав ред Формације мора понављати и по другим земљама. — Он је први употребио реч Теогнозија да њоме означи науку о геолошким Формацијама; и од њега су у овој пеки термини још одржани. Формације су се, мисдио је Фиксед, увек стварале под овим истим процесима, који се и данас на земљи дешавају. И он је, дакле, један од претеча модерне теорије о ваздашњој радњи садашњих сила. Сви су слојеви у почетку хоризонтални па со савијају и нагибљу услед земљотреса, осцилација земљишта и т. д. Услед трусова постале су и пукотине, које су доцније испуњене рудним.жицама. За стварање већине слојева потребно је било врло знатно време. Збир слојева у једној серији или једно.ј Формацији представља једну извесну периоду у развићу земље. Ова је основна Фикселова мисао била од прееуднога значаја и за познију Вернерову систему. ПетреФакти су, и но Фикселу, остаци негда живих створова. Они су карактеристични за слојеве у ко.јима се налазе; карбонски терен обележен је сувоземним биљкама; Цехштајн гриФитима и Тријас-амонитима; у неким су сдојевима само морски остаци, а у другима само сувоземни. Фиксел је мислио, да су и људи могли постојати у свима периодама у ко.јима је било животиња и биља; да ти људи нису морали постати само од једнога пара, већ су се створили на више разних места, управо на онолико места колико је било разних првобитних језика. У извођењу теориских закључака Фиксел је био врло обазрив. Своје погледе на стварање земље он сам сматра за непотпуне и жељно очекује да се умножи број чињеница, које би их оправдале или исправиле. Његова геогенија није, дакле, утегнута и закована, већ тако еластична, да може у се примити сваку нову геолошку истину. Он се држао пута који најбоље води праком познавању природе; а то је тачно изучавање чињеница, опрезна генетична тумачења истих и још опрезнија разопштавања закључака. II ако је Фикселов рад био рад утемељача научне Геологије, његово се име мало чуло за живота му, већ истом после његове смрти стиже му неко признање од стране стручњака. Његово је име прећуткивао и велики Вернер, који је од њега добио врло много материјала за систематику и узео многе добре идеје и погледе на природу седиментарних Формација, о којима се Фиксел поглавити бавио. И велики научници имају често мане сићушних духова.