Prosvetni glasnik

НАСТАВА II КУЛТУРА

613

Посдедњу, алн, како се вели, херојску Фазу у историји немачке Геологије испуњава Вернер, са чптавои школом својих присталица. Абрахам Готлиб Вернер родио се 1749. г. у месту Верави. у горњој Лужици, дакле међ лужичким Србима, и то у Фамилији за коју се знало да је од '300 годииа била носвећена индустрији гвожђа. Стенама н рудама као са играчкама он се занимао и пре но што је буквар научио, па их није оставио до смрти сво.је (1817 г.) Доста рано постављен је за проФесора Минералогије и Рударства у Рударској Школи у Фрајбергу, у којој је служио на 40 година и ко.ју је од малбга локалнога семинара поднгао на степен велике Академије или Универзитета. У томе подожају дочекао јевелику славу, која је трајала дуго и после смрти његове. Његово име, радове, погледе и теорије популарисали су више његови ученици у својпм снисима, него он сам, јер је много више проповедао са катедре, но што је писао и штампао. Од њега имамо управо само три важнија сниса: први је о Саољним Еарактерима Минерала (1774) који је приказан у моме Ераткоме прегледу Њторије Минералогије (стр. 17—19 и 28—30); други је: Ератка Еласификација и оиис разних стена (1787), а трећи Теорија о иостанку рудних жица (1791). У тим списима очитује се да је Вернер имао великога дара за проматрање детаља, за методско сређивање и систематисање. Његово дело о стенама може се сматрати као прва детаљна и доста тачна ПетрограФија, у колико се тиче минералошкога састава и спољних особина стена. У њему су стене описане н кдасиФиковане по овим категоријама, ко.је у исто доба представљају и свите Формације. 1. Примитивне стене: гранит као најстарија стена, гнајс, микашист, аргилошист, серпентин, базалт, порфир и сијенит као најмдађи међу њима. Све су ове стене постале само хемиским процесима и кристализацијом, из раствора у универзалноме океану; с тога су оне опште распрострањене и подједнаке. 2. Предазне стене: погдавито су хемискога порекла (гровака, гровачни-шкриљац, кречњак), али има и ирвих механичких талога, који указују на поетупно спуштање нивоа универзаднога океана. 3. Стене по слојевима: створене нешто хемиским, а највише механитком еедиментацијом, стадожене по нижим подожајима нри стадноме опадању воде; ту спадају: пешчар, кречњак, гипс, глинац, угаљ базадт, обсидијан, иорфир и друге стене. 4. Адувијалне стене: гдина, муљ, песак, шљунак, бигар, тресет. Ово је најмлађа седиментна Формација. 5. Вулканске стене: лаве и т. д. Ове су стене могле постати тек посде поетанка слојева са каменим угљем, јер вудкани постају усдед подземнога пожара угља и других горљивих материјада.