Prosvetni glasnik

614 1ГР0СВЕТПП Г.1АСНПК

При овој деоби стена и Формација Вернер се угледао на раније покушаје Стенона, Ардуина, а нарочито на Лемана и Фиксила: али он није бпо довољно истином ироникнут, већ је много што шта у својој глави измислио н упорно бранио без довољно проматрања на терену. Међутим, спрам туђих мишЛ)Сња био јо доста нетолерантан. Невоља је што није ннгде нутовао. што јенознавао еамо Хард и Рудне Горе. на одношаје које је ту запазио узео за тип свију других геолошких прилика као да је цела земља сгворена на Форму Саксонске. На и у томе ограниченоме кругу његових ироматрања, он је учинио више Фактичких погрешака, које су му учоници доцни.је ласно поправили. Други велики недостатак његове класиФикације слојева јесте. што је он са свим ињорисао важност петреФаката, па Формације опредељивао једино по минералогишкнм и петрографским особинама. У томе погледу од њега су напредпији и његоие непосредпе нретече у Немачкој, а да и не помињемо оне у другим земљама. Највећа пак заблуда Вернерова била је у његово.ј теорији о постанку Формација која га је увукла у неколико других заблуда и бацила у назад далеко иза неких његових далеких предходника. По његовој теорији све на земљи постало је у води, било хемиским било механичким путем. — Сваки се камен и данас налази некрепут на месту где је постао; све је и сада у свомс првашњем полоасају; поремећаји слојева су само незнатни и локални услед сурвавања пећина. А праву природу дислокација слојева објаснили су Стенон и Моро 100 година раније, о чему он или није хтео да води рачуна или за то није знао. — Долине и планине постају наизменичним растењем и опадањем водених маса; нема издизања планина; саи је рсљсФ земље постао годеном ерозпјом — И базалт је постао из воде, закључио је Вернер брзо, иошто је пидео само два-три изданка базалта. Међутим, доказ о вулканском пореклу базалта већ је био постао Фатални камен спотипања за многе, на најзад и за Вернера, који му се није приклонио. Истина је признаје Вернер, да су базалт и лава слични. али, вели, с тога што лава иостаје од базалта, и то онде где базалт лежи изнад запаљених угљених маса, па се стопи и у лаву претвара. Јачина вулкана зависи од дебљине каменог угља и других запаљених материја у земљи. Овако бедно мишљење о узроцима вулкана имали су раније и други писци, али је оно било бедасто и за раније доба, а неопростимо за Вернсра, који је већ имао од кога научити праву природу и величину вулканских појава њихових производа. Иодупирући својим великим ауторитетом овако ногрешну мисао о хемискоме пореклу базалта и постанку лаве у запаљеним угљеним слојевима, Вернер .је доиринео много да борба о нореклу базалта буде онако жучна и партизанска као што је била. А његова и иначе заблудна теорија о развић} слојева, утицала је, доста дуго, врло штетно на развиће геолошке