Prosvetni glasnik

634

ИГОСВЕТНЛ ГЛАСНПК

Добро је да би се стекла и придобила кондентрација да се тако исто развија аутоконтрола, то ће рећи да се једновремено води рачуна о својим речима и о својим иоступцима. Кад наиђе дан, на пример, треба јога зарана у програму рада утврдити да се не изговори ни једна реч која би ма ког увредида; решити се да се не проноси никаква рђава новост, нити пак брбљање; а тако исто да се никад ником не ласка; да се осећа задовољство да се неком, кад у нечем не успе, ипак скрене пажња на такву и такву његову особину, како би та личност имала поверења у себе, што може бити врло корисно. На тај начин над нашим актима и над нашим речима одржавамо непрекидну контролу. Односи постају врло пријатни; задобијамо симпатију свачју; то је оно што конституише лични магнетизам. Наш је циљ дакле трострук: корисни смо самима себи; околина има о нама најсимпатичнији суд и успевамо да имамо сами себе. Људи мање озарени концентрацијом јесу људи узбудљиви и импулзивни. Узбудљив је онај који је сувише осетљив, код кога уз сваки акат, сваки Феномен иде импресија. Ако је лепо време, такав је створ срећан, ако ли је ружно време то га чини нерасположеним. Кад се разбије чаша то код њега изазове чигав пљусак грдњи; најмањи шум, дечја вика, све то чини да подскочи с места и изазива му на лицу мргођење. Сваки догађај има у његовим очима вредноет само толико колико код њега произрокује радости или туге. Ова крајња узбудљивост резултат је рђавог васпитања. Поглед узбудљивих и осетљивих родитеља, или још смешно задовољство које су осећали наши васпитачи кад су хтели да се смејемо или да плачемо, кад бејасмо децом; они су васпитали нашу интелигенцнју; неколики су хтели чак да Формирају наш карактер, али нико није мислио да укроти нашу осетљивост. Оиа иогрешка је ипак од капиталне вредности у животу. Импулзиван је снај који јако осећа и ради брзо без размишљања. Осетљив је човек узбудљив, али је у исго време радан, тако да се импресија завршава непосредним и неразмишљеним актом. Ова велика особина радљивости је потпуно разрушена и уништена узбудљивошћу. Како да модиФИкујемо нашу осећајност, нашу узбудљивост, нашу осетљивост? Треба ночети одмах, што ћемо се, у колико је то више могућно, бар за неколико месеца склонити од узбуђења. Не треба читати узбудљиве романе, сензационе чланке, не треба никако присуствовати призорима и догађајима који натерују на плач, који изазивају муке или пак силан смех и т. д. Треба се уздржавати од јела и пића која надражују: алкохола, дувана, бибера, и т. д. Треба тражити мирне личности, стишане и разложне; то је у толико теже у почетку што свако тражи себи за друштво оне који су муслични. Депримирани траже неврастеничаре; раздражљиви траже весељаке, а тужни и нерасполо"