Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУЛТУРА
1081
и раније према Пећи иотчињеним негда архијерејима и према етарешнни оиога климата, а и сада према Христовој Великој Цркви, као бунтовник и непријатељ онамошњег хршпћанског живља, као и због многих других канонских иогрегиака, које доносе канонско свргнуће, пошто је, велимо, он изагнат, а митрополи.ја остала без заштите, то ми налазећи се у Цариграду сабраћа архијереји иницијативом и дозволом иресветог патријарха Господина, Господина Самујила, сакупивши се у пречасном овом натријаршиском храму светог великомученика Георгија победоносца и извршивши канонска гласања ради наласка и избора достојног и подесног лица, које ће прихватити опште старање над овом митрополијом, истакосмо првог преподобног свештеника патријаршијског храма јеромонаха кир Антима, другог пак јеромонаха кир ЈосиФа, а трећег јеромонаха Јоакима, чија се имена и заведоше у св. кодекс Христове Велике Цркве године 1766. септембра 23. индиктиона 15-тог". Из читања, дакле, овога акта, разумели смо, а разуме јамачно већ сваки, да онда, кад је потписата и тобож предата она заједничка молба птесторице архијереја, који се помињу у првом запису и за коју тај занис вели, да ју је потписао и Херцеговачки Антим, херцеговачки митрополит био (тада) не Антим, већ СтеФан, а Антнм је био прост свештеник патријаршиски и није био изабрат за митрополита херцеговачког, пре, него истом 23. септембра, када је већ месец дана било нротекло од укинућа архијепископије (око краја месеца јула 1766.), с једне стране, и сједињења пећског климата са патријаршиским тоном с друге стране, а 12 дана од избора и постављења првог, после укинућа, митрополита призренског (11. септ. 1766.), следствено погрешно вели онај први запис, да је молбу, којом се тражило укинуће, потписао и Антим; или, ако ју је и потписао, нотписао ју је лажно као митрополит херцеговачки док међутим био је свештеник патријаршијски. Но ношто патријаршија није била способна за такву пластограФију нужно је ипак, да закључимо, да поменута заједничка молба нити је написана, нити киме потписана, већ је била просто подметнута, да би се тобоже оправдало укпнуће, те су и потписи забележени на подметнут начин, а без размишљања, онако како се могло. А у чему би се, Боже мој, састојало бунтовништво и нешжорност оног истинског тадашњег митрополита херцеговачког СтеФана нрема Великој Цркви, због које је овај збачен и прогнат? Ти, читаоче, као довиднији од нас моћи ћеш разуметито; што се нас тиче, ми вам стављамо то просто као проблем,Али није само херцеговачки СтеФан, који је при оним околностима подвргнут збацивању, већ је то исто бидо и са Новопазарским злим Гаврилом и са Могленским злим Германом, као пгго су запиеани у кодексу; и они су издржали ту исту казну због „канонских ирестуиа" и то,