Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРД

1083

„пошто при пресветом нашем и преосвећеиом Господину и Владици, г Васељенском патријарху Господину, Господину Самуилу не остаје скуп „сабраће архијереја, то остављамо наша мнења његовој Преосвегатеној „Пресветосги, како би, кад буде потреба, да се канонски гласа ради „постављања нових архијереја у којој од епархија, имала његова Пре„освештена Светост, снабдевена будући нагаим мнењима, истицати и .канонски гласати и иостављати оне, који јој Богом угодни буду, „као год гато смо и ми, док смо се у престоници налазили, у име „све одсутне наше сабраће гласали. Услед чега ради доказа и си„гурности, потлисавши се на ово писмо, дадосмо исто Његовој Пре„освештеној Светости године 1766. јула 11. долазе потписи: Ефески „Мелентије, Никомидиски НићиФор, Халкидонски Јоаникије, Бруски „Мелентије, Трапезунски Доротеј, Пелагонијски Натанаил, Еизички „Герасим, Никејски Антим, Солунски Теодосије, Критски Герасим, „Навплијски Венедикт, Босански СераФим". Но заборавите пак то, да су овде свих 12 синодалних архијереја својеручно потписани и ни један се од њих није потписао као имајући мнења другога, као што то у другом акту видесмојер је патријарх Самуило, као паметан човек, хтео да овде буду ствари у реду. Тако пак ненормално 'црквено стање трајало је пуних 16 месеци, када је 5. новембра 1768. г. овај чувени патријарх, изагнат будући, био принуђен и сам, као што се у св. кодексу, листу 84. и 85. види, да напише ону раније намеравану своју тобож оставку, која гласи: „Често пута и одавно молио сам пред многим добрим сведоцима поднети оставку, па се нисам удостојио, Сад пак по милости Божјој удоетојих се онога, што сам желео ради ослобођења од многих неисказаних мука и брига и да добијем олакшице какве у старости и патњама мо.јнм, услед чега сада овим својеручним писмом са задовољством и пун радости 1 (тим хоће да каже: својевољно и непринудно) дајем оставку с тим, да је она.ј, кога сабраћа архијереји у место ове Васељенске Патријаргаијске управе изаберу, сиособан и аодесан. (Исто је овако и архијепископ Пећски Еалиник писао у својој оставци). Услед чега се и потписујем. Бивши Цариградски Самуило оверавам". Ко би сравнио из љубопитства — вели речени коментатор Кресговић-пагаа у своме гореспоменутом излагању — ову оставку Самуила ■са прибележеном такођер у кодексу 2. маја 1763. оставком његовог нретходника Јаоникија, видео би и то, да, и ако је био отеран са ирестола ио царској заиовести, ипак каже исто гато и Самуило, да је

1 Овако исто и Архијенископ Пећски ннсаше у оставци, да... пошто је получио тих и безбрижан живот, који је одавно хтео да створи, то сад кад му је то време допустило, даје своју оставку на престо ио својој неизпуЏној вољи и ио својој ироизвољности.... да се на њ ностави друго достојно лиде!