Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА 173

Закључак — Наметан, разложит човек претходи примером у људском братству. Усмена питања — Показати да би усамљен човек био сдаб према нрироди, према животињама, према људима; показати да би он, оставши сам, остао у исто време незналица. — Показати да је саможивост извор оходости, неваљалства, неправде. — Показати да су несебичноет, доброта, оданост, ножртвовање, потребни свему друштву. Писмени задатак — Да ди у нашој земљи грађани треба да буду несебични и зашто ? Породични дух Увод — Породида је прво друштво, чији смо саставни део и ми. Р а з в и ј а њ е — Породица не треба да буде школа саможивости, егоизма: понеке породице довољне су саме себи и затварају врата туђинима, као да су им непријатељи; друге опет, занесене сво.јом охолошћу, мисле да ће се нонизити ако би посећивале сиромашне људе; понеке, опег, руковођене једино евојим личним интересима и користима, стварају права удружења, синдикате ради присвојења и заузимања свих добрих места, експлоатишући народ у корист својих потомака; овакав саможив дух ираво је наличје, суиротност аородичном духу. Породица треба да буде школа несебичности: у породици сви заједно .једу. ови заједно расту и старе, сви заједно раде, а доцније, када се, у животу, деца растуре на све сгране, инак она сматрају за највеће задовољство да се, с времена на време, прикупе на породичном огњишту; индивидуа у аородици не иостоји сама собом, она је само члан заједнице, члан целине. У овој оиштој заједници, у овош оиЛеножиЛу научи се да живи за друге: старији брат да би учинио илађем брату задовољстио даје му радо свој колач; старији се испршавају и истичу да би заштитили слабе; сви они имају да теше, да нраштају, да храбре. Непрекидно се има за што жртвовати и помагати: у иородици се индивидуа ириирема за братство. Породица је аотребна друштву: у породици се учи трпљивости, попуштању; у њој се учи узајамном номагању и оданости. Проблеми, који ће се доцннје стављати грађанину на решавање, решавају се скоро сваког дана редовно у породичном животу. Породица је иотребна човечанству: не само да се крвном везом нродужава континуитет људских генерација, већ и породични дух, проширујући се, иде од предака с њиховом историјом, њиховом традицијом. њиховим успоменама, до оних створења која ће тек доћи са својим тежњама н својим сновима. Приче старих, питања малих,