Prosvetni glasnik

250

буђења, ионавља наше радње, ире но што уђе .у нашу мисао-. васпоставља се, измсђу њега и нас, веза наклоности, размена утисака, осећаја, што сачињчва језик и припрема, и објављује говор, буквадно речеио. Не би <-е умедо довољно рано почети с васпитањем; оно иочиње с ирвим осмехом, не велим с ирвим знаком интелигенције детиње, већ с нрвим актом, ма какав он био, којим оно улази у одно,се с нама. Јер, тај акат само је нокрет инстинктивне и слепе наклоностп. Прво васпитање, оно које је основа свих другнх васпитања, нонипа, дакле, на наклоностп. Но, могло би се рећи, и ако наклоност претходп васпитању. и ако га припрема, и ако га чини могућним, ипак сама собом не сачињава васпитање. Тада би се сматрало да васиитање почиње од тренутка кад се стекне говор, и наклоност би се иазвала иредвасиитањем. Нека буде и тако! Не заваравајмо се и не заллићнмо се речима. Но, лелнм, и у том случају, наклоност је, ипак. погодба за васпитање. 1>аспитање, доиста, у свима својим облицима, п у свима својим степенима, претпоставља. наклоност; без ње, васлитање, чак и оно чисто интелектуално, настава, немогућно је; сагласиост мисли иретпоставља сагласносг осећаја или је производи; постоји интелектуална наклоност, и, ван ове наклоности, најапстрактнија настава, најимперсонални.ја, не би се могла схватити, а, и кад би могла, у сваком случају, губила би од своје живахности, од своје васнитне вредности. Напослетку, наклоност није само драгоцени помоћник, нераздвојно средство васпитања: она има сопствену вредиост, заслужује да је кудтивишемб зарад ње саме; она је, такође, предмет или завртетак васпитања. Човек је дружељубиво створење; треба га приуготовити за заједнички живот, треба га отворити и оспособити за наклоност. Другим рочима, постоји васпитање осећаја, онако исто као што постоји васпитање духа и карактера, а, међу осећајима, наклоност .је један од оних осећаја, за који је веома важно учинити да се створи и да се развија. У иедагошком погледу наклоност је дакде: 1) Фаза васпитања, 2) пбгодба за васнитање уопште, 3) предмет или циљ васнитања. Ире, но што бисмо пршЛли да је проучавамо у ова три разна ■облика, треба да је дефинишемо. Она је инстинктивни покрет, којим улазимо у односе са створењима, која су нам слична, делећи с њима њихова узбуђења, производећи њихово држање, њихово покрете, њихове речи, њихове радње. Могла би се, дакле, раставити на сииергију (суделовање вигаих органа) и на наклоност, буквално речено. Прво.би се састојало у подражавању туђих актова; то би, на премер, бида зараза смеха, зевања; затим мајмунисање, под чим треба разумети произвођење нокрета које видимо код другога; па онда паника, заразе хистеричних криза, конвулзија у болници итд. Наклоност, пак, буквално