Prosvetni glasnik

ИАСТАВА II КУЛТУРЛ

нридиковања. ,Ми више волимо" уопште, забрањивати или „пропиеивати иего ли падахљивати; као заменице осећајима стављамо" забране или „правила и прописе". На тај начии, не усиевамо у своме послу, упрошћавајући га, остајемо са њим испод правог васпитања, које се обраћа „мотивима". Но увек треба доћи дотле, јер „ наше забране, врло многобројие да се на њих обрати пажња, врло су малобројне да би се могле применити насве погрешке Број аката који су за покуду бесконачанје, не би се могли предвидети сви да их забранимо". Треба се, такође« обратнти извору, из кога потнче радљивост, то ће рећи обратити се осећајима. Али сви осећаји, па и они најузвишенији, могу бити саопштени детету наклоношћу. На тај начин могу се у њему пробудити благонаклоне диспозиције, нежни осећаји и благост карактера. Може се учинити да оно осети не само срећу што је вољено, већ такође н радост да и оно другог воли, чија драж „раширује срце", и која се шири на све „разнолике нријатне утиске". Довољно је за то дати му пример благонаклоности. Има породица „у којима прост тућинац наилази на срдачан иријам, у којима, не знам ни ја, некакав светао зрачак блиста, нри његовој појави, на свима лицима". Не треба ништа више на да дете буде упућено благонаклоности. до само бацити у њ клицу ове одличне, дражесне особине, „која уравнава толике нрепреке, ко.ја тако лако и неизбежно обујима срца; која ће олако заменити хиљадама правила уљудности и кОЈа ће дете припремити на хришћанско милоерђе, прави дух наших дужности према људима". У принципу се признаје моћ примера на децу, али се у овом ногледу не улази довољно у детаље Факата. Не зна се у којој мери подносе наш утицај. „Физономије им говоре онда, када она још не разумеју речи. У том лежи индикација за мајке, и ова им је наклоност добит и преимућство које им је дано над бићима која су лишена разума. Окружујући децу лицима која су увек наемејана, у којих је увек израз пун благости, и благонаклоности, самим тим ускоро им се саопштавају усрдни осећаји". Хоће ли, на пример, да им се осигура доброчинство непроменљиве нарави и доброг карактера? Нека се учини да око њих влада мир, нека су увек окружена пријатним и мирним предметима, нека су увек око њих личности благонаклоне, и искрено добре, кажем „искрено јер извештаченост је овде иотпуно пекорисна. Ништа не обележава дечју хладноћу ирема притворним демонстрацијама толико колико њихова наклоност према природним покретима". Нека се напослетку добије од њих да маниФестују своје пријатељство актовима, под погодбом, међутим, да се у том покажу дискретна и да им не тражимо ништа друго до сведочанство љубави која нестаје много њихову природну плашљивост, „под погодбом да подстичемо, и да не присиљавамо њихове добре љупкости". проовЕтни гдасник , I кн.., 3 св., 1913. ј8