Prosvetni glasnik

ПР0СВЕТ1Ш ГЛАСНПК

клоности, треба васпитати саму наклоносг. Навлоност треба да буде инстинктивна, она се не ствара васпитањем. Инстинкт је- доиста врло подобан да се изгуби, да дегенерише, да се изопачи; њемује, дакле, иотребно да буде"охрабрен и подржаван, да буДе развијен и управљен. „Инстинкт наклоности нарочито се брзо губи. Дете још док је у колевци има нарочити појам о нашим осећајима"; оно нам на лицу хвата ознаку свих наших емоција; но, ускоро оно занемарује да вежба овај ској таленат, или га вежба само у своју корист; оно показује „велику ])авнодушност према досади коју изазива, нрема тегобама којима је предмет"; рекао би човек да оно не може и неће да осети муке и натње великих, да се решило да све то не примети и да резервише сву своју осећајност само за своје невоље. Једном речју, дете постаје егоиста. Овај егоизам, сувише општи да не буде природан, з?р није, међутим, дедом стечен? Изгледа, да би га добро смишљено васпитање могло избећи, предварити, бар га ублажити. И пре свега, егоизам детињи, или недостатак наклоности, чим се оно изражава, и на што се ограничава, никад није потпун; оно се упућује путом, који му је наша неразборитост оставила отворен; оно је једнострано. И тако, ако дете не разликује на лицима великих извесне осећаје, оне које је вољно да им стави на њихов рачун, има других осећаја, које разликује увек, они који му иду у рачун, они који су му згодни или одвратни. Оно има и нродужава да има „наклоност или одвратност, и сувише прононсираиу нрема извесним личностима"; оно управља своје владање н понашање према диспозицијама које мисли да ће код других открити за себе и према мишљењу које им позајмљује. „Лакома за слободом, иа чак и за вдадањем, деца тачно знају шта код свакога могу себп допустити од своје ћуди. Паметна кад су иоред родитеља, она постају самовољна, неподношљива норед својих чуварки. Иосматрао сам једну исту малу девојчицу како нредставља три или четири разне личности ирема лицима која је чуваху. У ње не беше никаквог иритворства; она јс радила једино ио имиулзији" . Но, и ако је тако, и ако је код детета наклоност тако рецептивна или насивна, оно, што називамо његовим егоизмом, то је само атроФија наклоности коју смо оставилн без употребе или је тај егоизам хипертроФија снецијадне наклоности, којој смо се индискретно обратиди. Губитак наклоности може со, дакле, иосматрати сам собом као последица накдоности. Деца се укадупљава.ју нрема онима који их окружују, и усвајају разнолико држање према различним карактерима с којима имају односа. Наша их хдадноћа чини хдадним; њихова наклоност ишчезава или скреће с пута, према томе како будемо, према њихову полету према нама, иставиди свој равнодушни, канрициозни, и неправилан дочек. Нама је. дакле, додељено да управљамо и руководчмо њиховим осећајима, управљајући и бдијући нпд својим, и, пре свега, наше је да не обесхрабримо покрет њихове