Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

337

ОА V КОНГРЕОА ЗА ЕКОПЕРИМЕНТАЛ.НУ ПСИХОЛОГИЈУ

Кратак званичан Извештај о горњем конгрееу поднео сам већ одавно (в. „Просветни Гдасник", св. за мај 1912) г. Министру Просвете, чијом ми је добротом и омогућено учешће у Конгресу. Тамо сам обећао проговорити опширније о појединим важнијим радовима на конгресу. Ал.и је пред огромном важношћу спољашњих политичких прилика, наше борбе за опстанак, све друго па, разуме се, и Наука морала доћи у други ред. Међу тим, те спољашње нрилике, тешке али срећне, почињу полако добијати сређене, сталне облике и позивати натраг старим, прекинутим пословима. И тако и ја сад могу мирно иди бар мирније него до скора наставити свој Извештај. Уз то је још крајем прошле године изашао и немачки извештај о овом конгресу који је издао проФ. Шуман у име председништва Друштва за Експерименталну Психологију. Тако се мој извештај може ограничити на приказ овог немачког извештаја, тим пре, што у овом извештају, у комејеизнето у главном и укратко све што је на конгресу предавано и говорено (разуме се, без демонстрација) — у осталом, има у њему (стр. 305 до 324) и извештај X. Рупа о свима изложеним апаратима експерименталне Психодогије, — има чак и неколико предавања која су истина била заказана али услед краткоће времена нису на конгресу одржана. Извештај почиње са реФератом проФ. Штерна (из Бреславе) 0 Психолошким методама испитивања интелигенције, који је овде изнет не само у целини, већ, како се у извештају примећује, „знатно опширније". Сам овај рад износи више од трећине целог извештаја. Штернов реФорат је онширан укупан реФерат (8атте1ге?ега1,; 8.1—107), али ипак само реФерат о наЈважнијим методама и резултатима испитивања интелигенције, те га је за то веома тешко укратко приказати. Теоријски значај испитивања интелигенције свакојако није велики, и ако није ни сасвим ништаван, како неки психолози мисле, али је зато огроман њихов значај за праксу, за школу и живот, а тај зацедо није мањи од теоријског. Због те своје практичне вредности испитивање интелигенције је од огромног интереса за све, а нарочито за учитеље. За то ћемо и ми овај извештај почети са Штерновим реФератом. Штерн је познат већ својим ранијим радовима на овом пољу, а то су: ТЈЂег Ј?зусћо1одГе (1ег т&жШиеПеп Ђг^егетеп. Шееп т етег „сИ^егепИеИеп РзусШодге" (1900) и, нарочито, Ђге сИ^егепИеПе Рзуско1одге т гћгеп теЊосНзсЈгеп (ЈгшкИадеп (1911). Да Штерн сам прецењује значај ових испитивања, појмљиво је. То показује већ његов Увод: Појам и задатак исиџтивапа интелигенције. Ова практична испитивања ће, верује Штерн, бити допуна Психологије мишљења и, сједненове стране, доприносити теоријском истраживању интелектуалних процеса.