Prosvetni glasnik

338

ПРОСВЕТНИ глдснпк

Шта значи: испитивати интелигеицију ? Интелектуалне Функдије иди појави који сачињавају мишљење, нас се овде не тичу, већ нас се тиче само интелигендија као способност, којом се појединци разликују. Утврдити колика је та способност (РезШеПипд Лсз О-га&ез Лгезег Уегатадипд) значи испитивати интелигендију. Па ипак се мора, ма и нрокизорно, одредити појам интелигенције. Штернова је деФиниција тако рећи нрактична, телеолошка: „Интелигенција је општа способност једне индивидуе, да своје мишљење приправи за нове захтеве; онаје општа духовна способност прилагођавања на нове задатке и услове живота" (стр. 3). Ознаком новога одваја се интелигенција од памћења које има само да сачува и употреби старе садржаје свести; ознаком ирилагођавања (на задатке живота) одваја се интелигенција од генијалности (спонтаног стварања новога); и, најзад, ознаком оиштости интелигенције (за ново и под најразличнијим условима и на најразличнијим пољима) одваја се она од талента (ограниченог на поједина поља, на пр. математичко). Разуме се да ове способности нису одвојене, и ноједина опажања, памћење, пажња, и т. д. су у исто време појаве интелигенције — у толико, у колико садрже нову духовну ириаравност (дегзИде Жеиежз^еПипд) за нове захтеве (стр. 4). Овде ће се имати у виду само квантитативно иснитивање интелигендије — т. ј. разлике у њеном ступњу — које омогућава да се нађе толики и толики ступањ интелигенције појединог човека. И то на првом месту, са обзиром на садашње стање ових испитивања, овде ће се испитивати оно што је за њихову методику потребно и корисно (стр. 5). Овде методе зависе, бар једним делом, од практичних, животних иотреба. Тако је због одраслих ненормалних индивидуа неопходно потребно утврђивати интелигенцију нормалних људи, како психопатолози {т. ј. лекари) не би чинили произвољне претпоставке. То. још више, важи за ненормалну омладину и децу где чак и није довољно једно нормално мерило, јер и у границама нормалнога има поступности у интелигенцији. Обични иедагошки (т. ј. гаколски) испити дају само једну слику знања и спољашњих еФеката сиособности, а не саму ту унутрашњу способност, те баш практично-педагошки интереси изискују егзактније утврђивање стварног ступња обдарености (7). Интелигенција истина није целокупна индивидуалност, али је највише открива, те се тако може мерити, колико општа способност у школи зависи од ње, а колико од неинтелектуалних Фактора. Ова испитивања не треба прецењивати, јер смо ми тек у претходним методолошким радовима и немамо диагностичких канона — у Бинеовим теетовима или експериментима испитивања (стр. 9, 21, 32). Не треба дати маха претеривању, механизирању и дилетантизирању, већ треба, поред шлолских лекара, стварати и нарочите школске пси:хологе (стр. 9). Ови експерименти (тестови), којима се испитује инте-