Prosvetni glasnik

11АСТАВА П КУЛТУРА

357

На ред су дошли и свештеници. Од њих тражи извршни комитет да у црквама држе беседе о томе. Све се то ради у Енглеској, која је предњачила баш у вршеву дужности. Али Енглези су осетили да су самољубље и себичност у новије време дигли главу, па хоће зарана да врате старе добре навике; хоће да питоме омладпну и да је одушевљавају за општност. И у нас се јавио гличан покрет, потпуно независно од онога америчкога и енглескога. ПроФесорско Друштво у неколико конФеренција бавило се питањем о моралном васпитању наших средњешколских ученика. Оно је по том предмету донело извесне резолуције, које је саопштило Министарству Просвете. Даље ништа није чинило. Директор треће београдске гимназије г. X. Лилер у својој колегији пришао је ближе послу. Он је хтео да оствари мисао о надзору ^еце на улици. Из колегије мисао је лансирана у ширу публику. На конФеренцији родитеља дечјих и пријатеља просвете, која је била 22 јануара 1912. године у III београдској гимназији говорило се о бољем васпитању наше деце, па у то је и ушло питање о надзору деце на улици 1 . Све те послове требала је да узме у делокруг свога рада Васиитачка задруга , којој је г. Лилер дао врло широку основу. Г. Лилер је са својим васпитачким задругама пришао још ближе послу. Оне су у истини и основане. Били су одређени чланови, који ће пазити на децу на улици. Биле су и улице подељене у рејоне, и сваки рејон имао је по два надзорника; два родитеља или пријатеља школе, обично један господин и једиа госпођа. Није ми познато колико су позитивних ресултата донеле васпитачке задруге трећој београдској гимназији. Ја сам 16 Фебруара 1912 године држао предавање у II београдској гимназији о оснивању школских задруга, које су, међу осталим, требале да приме на се и старање о деци на улици. Био ,је изабрат нарочити одбор, који је требао да приступи ближем раду за оснивање школских задруга. Одбор је држао једну седницу. Друге и треће н^је се могао састати, јер није дошао потребан број чланова — управо дошло нас .је тројица. За исти циљ је радило и Учитељско Удружење. И оно је донело резолуције, које су саопштене Министарству Проевете. Ја сам у најкраћим потезима овде обележио шта је и у нас рађено на истој идеји, која је остварена давно у Америци, а која се креће у Енглеској. Потреба да се деца надзиравају и на улици осећа се у нас. За то је најбољи доказ нагло множење мангупа и скитница. Докле их је

1 Види »Просветни Гласник« бр. 7 за јули 1912 год. Стр. 720—727 и т. д. нросветни гдасник , I књ., 4 св., 1913. 25