Prosvetni glasnik

364

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

је и тражење националнога образовања; јер у духовном животу народа, у којн појединац рођењем улази, у коме он сам треба да ради, они општи хумани духовни интереси добијају тек свој специјални правац и облик, развијају тек своју конкретну делатност. Учешће заједница код оне поменуте три области није дабоме увек могућно у подједнакој мери, и у толико оне представљају ступње све веће ексклузивности. Јер док религија и при већој диФеренцованости културе може још увек бити ствар зајсднице, па и јесте, претпоставке за учешће са разумевањем у'уметничким а још више у научним добрима све су многобројније у току развитка; због тога мораће све ограеиченији бити круг оних, који на овим пољима могу радити рецеитивно или и продуктивно. У уметности понајпре она још дела, која се наслањају на заједничка религиска убеђења и на национално предање, смеће рачунати на најшире учешће; али и за неку најмању меру познавања резултата, које је наука израдила, може се већ тражити релативно опште важење. А што религија, ма да се и она развијала и увек се даље израђује, заузима и задржава неко повлашћено место, то је отуда, што се један исти религиски култ може различно схватити према ступњу образовања код појединаца. Образован човек ће се и преМа уметничком делу понагаати друкчије него мање образовани, ма да обојица могу у њему уживати и поучивати се. Тачно тако исто има и прилагођавања религискога схватања ступњу образовања код појединаца. 1 Као што религиске представе за наивнога човека имају непосредни характер стварности, тако се оне посматрању са више реФлексије показују као символи, који правој религиској идеји дају чулни израз. Само такојемогућно, да људи најразличнијих ступњева образовања могу бити и остати присталице једне религије. 2 Проблем, који се овде истиче, да ли разна схватања религиских символа имају у себи и подједнаку унутарњу вредност, тај проблем Вунт даље не додирује. Мислило се, да се религиско образовање може уништити уметничким и научним образовањем, да религија дакле представља један ступањ образовања, који се може савладати. На супрот томе Вунт најодлучније указује на незанимљиву, специФичну основну Функцију религије у систему образовања, која њој на свима ступњима развитка задржава одлично место. Јер у свакој религији мотив што нае нодстиче јесте то, што човек тежи за идеалом, који превазилази сваку постижну или постигнуту стварносг. А поред моралних идеала и естетски и интелектуални идеали имају на крају крајева трансцендентан характер, и при њихову образовању делатна је мисао, да за

1 Е11пк II 3 , стр. 251. 2 0 промени значења код религиских символа уиор. ЛУипсИ, Уо1кегр8усћо1о^1е II В (1. Му1ћиз ипс! КеИ §1оп, трећи део, стр. 602. и даље и стр. 738.